Jednog vrelog dana, Eme Bilion ugledao je svog davno preminulog oca dok korača prema njemu s foto-aparatom i kacigom u ruci, a potom tone u zemlju. Upliv magije u svakodnevicu Emeovog rodnog Benina nije uopšte neobičan, pogotovo kada ste potomak afričkog vrača. Međutim, tamo se duhovi retko kada pojavljuju lično, još manje usred bela dana, i to na benzinskoj pumpi. Nesvakidašnja znamenja izdvojiće još više ovog autsajdera od beninske tradicije i vudu kulture, i povesti ga na put, prvo u Francusku, a potom u Norvešku. Čudesni događaji pratiće junaka i na ledenom tlu Severa – oživeće šare na tapetama, biljke će šaputati, a pred likom Grete, žene koja se zbog retke bolesti otežano kreće, u zemlji otuđenih ljudi probudiće se uspavana čula.
Arpad Kun nam pripoveda priču o jednom čoveku i dve kulture, o tome kako izgleda biti stranac, ne samo u Africi ili Evropi već i u sopstvenom telu, i kakav osećaj pruža konačno pronađen dom, oslanjajući se na tradiciju magičnog realizma, poklanjajući junacima nesvakidašnju pažnju i razumevanje, uz autentičnu toplinu u pripovednom glasu.
Prevod s mađarskog: Marija Cindori Šinković
Prikaz knjige na blogu Kulturnik