„Grejte se na stara drva, čitajte stare knjige, pijte stara vina, držite se starih prijatelja.“
U našim rukama je jedna „stara knjiga“. Ovi odabrani eseji, putopisi i skice ispisani su davnih dana, pre oko 170 godina. Čitalac s pravom može da se zapita zašto bi danas, u našem više nego užurbanom vremenu, čitao knjigu pisanu u spokojnoj, idiličnoj atmosferi s početka druge polovine XIX veka. Da li uopšte postoje dodirne tačke između čoveka tog doba i današnjeg, između tadašnjeg i savremenog književnog stvaralaštva? Da li će čitalac, kada sklopi korice, biti obogaćen nekim novim uvidima i istinama o sebi i svetu u kojem živi? Da li će biti oplemenjen, ili će samo imati osećaj da je upravo izašao iz nekog prašnjavog muzeja, u koji ga je spletom okolnosti prebacio papirni vremeplov?Da bi se odgovorilo na ta pitanja, treba najpre odrediti šta znači „stara knjiga“ na koju je mislio Učeni Alfonso. Odgovor je jasan- to je knjiga čiju je svežinu potvrdilo trajanje. Kada istinitost premašuje ograničenje vremena, decenije i stoleća.U literarnom okeanu svega i svačega „stara knjiga“ znači garanciju dobre knjige. I eto novog pitanja- kakva je to dobra knjiga? To je ona koja nudi dodir sa, kako su filozofi nekada govorili, suštinom bića i stvari, onim nepromenljivim, večnim u nama i oko nas. Onom tačkom oslonca koja se ne pomera uprkos sveopštem kretanju i promenama. Taj dodir izmešta knjigu iz svakog vremenskog okvira, čini je svevremenom/ savremenom te samim tim i dobrom.
Cena je iskazana sa PDV-om.