Roman "Prokleta Jerina" je, u svom prvom izdanju pod naslovom "Senka despotice", ušao u najuži krug knjiga kandidovanih za Ninovu nagradu. Na žalost našeg autora, ali i iskrenih ljubitelja prave literarne reči, knjiga nije osvojila ovu prestižnu nagradu, ali već godinama u našoj književnosti vladaju čudni kriterijumi u dodeljivanju najznačajnijih književnih nagrada, uz neverovatno favorizovanje pojedinih prilično osrednjih književnih dela. Posmatrano sa ovog stanovišta, a uz podatak da je ova knjiga doživela već treće izdanje (što je danas retkost, naročito kada su u pitanju istinske književne vrednosti), profesor Nikolić nikako ne može da bude nezadovoljan, naprotiv. Njegova knjiga je zaista pravi biser srpske književnosti s kraja dvadesetog veka i ja joj proričem značajno mesto u istoriji našeg književnog stvaralaštva.
Skromni i tihi sugrađanin, profesor Nikolić je dugo, sistematično, istraživački i dubokoumno gradio svoj roman. Sama priča je smeštena u srednji vek, u vreme definitivnog silaska sa civilizacijske scene verovatno najslavnijeg doba u istoriji srpskog naroda i prati nesrećnu sudbinu despota Đurađa Brankovića i njegove žene, vizantijske princeze Jerine. U periodu velikog turskog uspona i konačne propasti ostataka nekada velikog srpskog carstva, sudbina je izabrala ovaj, dostojanstven u svojoj nesreći, vladarski par da svojom tragičnom sudbinom oslika i sudbinu srpskog naroda i države. I zaista, pričajući životnu priču naših junaka, sa svim nesrećama koje su pratile njihovu vladavinu i sudbinu njihove porodice, profesor Nikolić je nadahnuto i znalački naslikao ovo suštinsko preplitanje. Propast vlastele prikazana je dostojanstveno, pomalo romantično i nostalgično; autor sebi nije dozvolio luksuz da upadne u zamku patetičnog izraza. Vešto gradeći priču, profesor Nikolić nas vraća u doba velikih previranja, doba koje će značajno izmeniti sudbinu Balkana, da ne kažem presudno uticati na sve ono što je i nas snašlo. Pisan u trećem licu, roman je satkan savremenim pripovedačkim izrazom, ali sam autor i na ovom polju dokazuje i stručnost i talenat: naracija je savremena, jasna za običnog čitaoca, ali potpuna veza između junaka i čitalaca, srednjeg veka i savremenog doba, između više od pet vekova udaljenih generacija, uspostavlja se upotrebom okamenjenih i već zaboravljenih srednjovekovnih izraza, arhaizama...