Romani
Mamac i Cink zauzimaju jedinstveno mesto u Albaharijevom stvaralaštvu. Posvećeni uspomeni na njegove roditelje, čiji su portreti oslikani s posebnim nadahnućem i stvaralačkom energijom, oni su istovremeno ogledalo piščevog života, njegovih uverenja i zabluda.
Mamac je roman o majci, toj pouzdanoj sili koja je bila stub piščeve porodice, nenametljivoj, a ipak duboko utkanoj u sve pore njegovog života. Suočavana s tragičnim gubicima, pod udarom istorijskih zbivanja koja su težila da je unište, ona je uspevala u onome što pisac nikad nije savladao – da živi život, otvorenih očiju dočekujući ono što joj on donosi. U gustom tkanju naracije pripoveda se upečatljiva priča o porodici, tragediji i gubitku, i istorijskom usudu našeg podneblja. Roman je nagrađen Ninovom nagradom, doživeo je više izdanja i preveden je na šesnaest jezika.
Odnos oca i sina je često komplikovan, a pripovedač u romanu
Cink žudno i radoznalo hoda kroz paradoks tih osećanja, ne znajući ni sam kuda će ga ona odvesti. Ovaj rani Albaharijev roman predstavlja važnu tačku u njegovom stvaralaštvu, i pruža nam uvid u nastanak njegovog romanesknog izraza.