Vilfredo Federiko Damaso Pareto (ital. Vilfredo Pareto; (rođeno Wilfried Fritz Pareto) Pariz, 15. jul 1848 — Đenova, 19. avgust 1923) je bio italijanski inženjer, ekonomista, sociolog, politikolog i filozof.
Pareto je rođen 15. jula 1848. u Parizu, a umro je 19. avgusta 1923. u okolini Đenove.[1] Školovao se u Francuskoj i Italiji, a u Torinu je stekao titulu inženjera.
Pred kraj 19. veka unapredio je matematičku ekonomiju, a početkom 20. veka mikroekonomsku teoriju, naročito uvođenjem koncepata efikasnosti (vidi Paretova efikasnost) i ordinalne korisnosti (korisnost se ne meri, već upoređuje). Utemeljio je teoriju blagostanja. Napravio je nekoliko značajnih doprinosa i za ekonomiju, posebno u proučavanju raspodele prihoda i u analizi izbora pojedinaca. Prvi je otkrio zakonomernu verovatnost raspodele dohotka, pa su distribucije verovatnoće po njemu nazvane „Paretove distribucije“. Kasnije je dao fundamentalne doprinose utemeljenju sociologije. Paretov princip je dobio ime po njemu i izgrađen je na njegovim opažanjima, kao na primer činjenica da je 80% zemljišta u Italiji u vlasništvu 20% stanovništva. Neki ga optužuju za bliskost fašizmu, što je tačno samo u meri u kojoj je Musolini u prvim godinama svoje vlasti koristio neke šeme pokojnog Pareta.