Fransoa Vijon, najznačajniji srednjovekovni francuski pesnik, rođen je u Parizu 1431. Siromašna i neobrazovana majka ubrzo ga je dala na staranje crkvenjaku Gijomu Vijonu čije ime je i preuzeo. Oduvek je imao problema s vlastima i zakonom. Još 1455. zabeleženo je da je napadnut bodežom u nekoj svađi zbog devojke, pa je, verovatno u samoodbrani ubio svog protivnika i pobegao iz zemlje. Samo godinu dana kasnije vratio se posle amnestije francuskog kralja Šarla VII. Ipak, već naredne godine umešan je u pljačku Navarskog koleža zajedno sa još nekim sveštenim licima, posle čega se opet daje u bekstvo, kad počinje aktivno da piše poeziju. Tada je stvorio i svoje najznačajnije delo Zaveštanje. Godine 1462. opet zbog učešća u okršaju, biva osuđen na smrt, ali će ta kazna biti preinačena u desetogodišnje progonstvo. Ubrzo, 1463. gubi mu se svaki trag. Verovatno je nastradao u nekom dvoboju, možda u kakvom seoskom zatvoru, na vešalima zbog krađe, nećemo nikad saznati. Ono što pouzdano znamo je da je uticaj koji je izvršio na francusku i evropsku poeziju nemerljiv i, pomalo paradoksalno, možda najbolje uočljiv u delima modernih pesnika kao što su Lotreamon, Rembo, Paund, pa čak i u delima pesnika nadrealizma.