Stanislav Vinaver (1891-1955) bio je jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske književnosti.
Za sobom je ostavio dela: zbirke pesama Mjeća“, „Varoš zlih volšebnika“, „Čuvari sveta“, „Evropska noć“, „Pantologija novije srpske pelengirike“, „Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike“, proza „Priče koje su izgubile ravnotežu“, „Godine poniženja i borbe, život u nemačkim ‘oflazima'“, „Ratni drugovi“, „Šabac i njegove tradicije“, eseji „Goč gori, jedna jugoslovenska simfonija“, „Živi okviri“, „Jezik naš nasušni“, „Nadgramatika“, „Zanosi i prkosi Laze Kostića“, „Momčilo Nastasijević“, „Gromobran svemira“, „Nemačka u vrenju“.
Vinaver je prvi preveo Rableovog „Gargantuu i Pantagruela“, Kerolovu „Alisu u zemlji čuda“, Tvenove „Doživljaje Toma Sojera“, Hašekovog „Dobrog vojnika Švejka“, a prevodio je i dela Bloka, Remboa, Gogolja, Getea, Kenoa, Nervala, Kiplinga, Prusta i Eliota.
Za sobom je ostavio obiman stvaralački i prevodilački opus, a Dereta je u biblioteci prevoda Stanislava Vinavera objavila dela: „Tristram Šendi“ Lorensa Sterna, „Jenki na dvoru kralja Artura“ Marka Tvena, Geteove „Jade mladog Vertera, „Gargantuu i Pantagruela“ Fransoa Rablea, „1001 noć“, Ekermanove „Razgovore sa Geteom“ i Vijonovo „Veliko zaveštanje“.
Pored stalne biblioteke prevoda, objavili smo i Vinaverovu monografiju „Zanosi i prkosi Laze Kostića", njegovo životno delo (prvobitno objavljeno posthumno 1963) u kom je na skoro 600 strana briljantnog eseja o velikom srpskom pesniku Lazi Kostiću, uspeo da oslika kompletno duhovno i umetničko nasleđe srpske književnosti, kulture, mitologije i državnosti.