Radikalni nemački filozof-pesnik, jedan od najvećih modernih mislilaca i jedan od najoštrijih kritičara zapadne civilizacije, kulture i hrišćanstva. filolog, esejista, filozof i pesnik. Studirao je klasičnu filologiju i kratko vreme radio kao profesor u Bazelu, ali je morao da se povuče zbog bolesti. Na Ničea su najviše uticali Šopenhauer, kompozitor Vagner i predsokratovski filozofi, naročito Heraklit. Neretko, Ničea označavaju kao jednog od začetnika egzistencijalizma, zajedno sa Serenom Kierkegarom.
Rođen je oko deset časova izjutra 15. oktobra 1844. godine godine u gradu Rekenu (pored Licena), u protestantskoj porodici. Nјegov otac Ludvig kao i njegov deda bili su protestanski pastori. Otac mu je umro kada je imao samo 4 godine što je ostavilo dubok trag na njega. Školovao se u Pforti koja je bila izuzetno stroga škola i ostavlјala učenicima jako malo slobodnog vremena. Tu je stekao i osnove poznavanja klasičnih jezika i književnosti. Počeo je da studira (pohađao samo jedan semestar) teologiju, ali je pod uticajem nezadovolјne majke napustio studije. Da bi se onda upisao na klasičnu filologiju. Posle brilјantno završenih studija, Niče je bio izvesno vreme, dok se nije razboleo, profesor u Bazelu. Doktor nauka je postao sa 24 godine bez odbrane teze zahvalјujući profesoru Ričlu koji je u njemu video veliki talenat za filologiju.
Smatra se da je pod uticajem profsora Ernsta Ortlepa Niče upoznat sa muzikom i delima Riharda Vagnera Godine 1871/1872. izlazi prva Ničeova filozofska knjiga Rođenje Tragedije.