Jevgenij Germanovič Vodolazkin (Evgeniй Germanovič Vodolazkin) je rođen 1964. godine u Kijevu, gde je 1986. godine diplomirao na Filološkom fakultetu. Godine 2000. je doktorirao odbranivši doktorsku disertaciju „Svetska istorija u književnosti Stare Rusije“. Radi u IRLI (Institutu za rusku književnost) u Sankt Peterburgu, a od 2012. uređuje almanah Puškinskog doma „Tekst i tradicija“. Jevgenij Vodolazkin je uvek naglašavao da je imao sreću i čast što je njegov naučni rukovodilac i učitelj u vreme usavršavanja i rada u IRLI bio najveći lingvista dvadesetog stoleća Dmitrij Sergejevič Lihačov.
Autor je stotinak naučnih radova o staroj ruskoj književnosti, knjiga Dmitrij Lihačov u njegova epoha i Instrument jezika. O ljudima u rečima i romana: Otimanje Evrope (2005), Solovjov u Larionov (2009) i Lavr (2013).
Roman Solovjov u Larionov je bio finalista za nagradu „Knjiga godine 2010“, dobitnik književne nagrade „Andrej Beli“ i Nagrade za filološku hrabrost i originalnost, proglašen za najbolju knjigu u Rusiji, 2010. godine. Roman Lavr je dobitnik nagrade „Knjiga godine 2013“, Nagrade „Jasna Poljana“ i Nagrade međunarodnog udruženja „Portal“.
Zbog izuzetne popularnosti pisca, objavljeno je 2013. godine delo Sasvim dpygo vreme, koje sadrži, osim ponovljenog izdanja romana Solovjov u Larionov, i autobiografske pripovetke, kao i novelu Bliski prijatelji.