U nadi da će sastaviti konce svog života, na nagovor lekara, počinje da vodi dnevnik sećanja, koja mu silovito naviru, upotpunjena bojama, mirisima i zvucima ondašnjeg vremena: Peterburg, detinjstvo u vikendici, gimnazija i prva ljubav, revolucija 1917. godine, zaljubljenost u avijaciju, Solovki… ali kako je moguće da se tako jasno seća pojedinosti svoga života s početka XX veka ako su tablete koje uzima proizvedene 1999. godine?
„Upravo će Avijatičar, a ne Lavr, uz još dva-tri dela, predstavljati naše vreme u istoriji ruske književnosti“. Dmitrij Bikov
Ovaj roman je osuđen na uspeh!