Abel Pose smatra se jednim od najvećih živih argentinskih pisaca. Autor je četrnaest romana, sedam zbirki eseja, a iza njega stoji i obiman novinarski rad, kao i nebrojeno kratkih priča i pesama. Rame uz rame sa Ljosom i Karpentijerom, proglašen je za majstora latinoameričkog „novog istorijskog romana”, nastalog iz potrebe da se književno revidira istorija Latinske Amerike.
Pose je rođen 1934. u Kordobi (Argentina), odakle se, nakon dve godine, njegova porodica seli u prestonicu. Pošto mu je otac bio osnivač Udruženja umetnika Argentine, imao je priliku odmalena da provodi vreme u dru-štvu najistaknutijih zvezda tog doba i oseti sav glamur ekscentričnih umetničkih krugova. Studirao je prava u Buenos Ajresu, a nakon diplomiranja odlazi u Evropu, gde će doktorirati politikologiju na Sorboni. Zapošljava se u Ministarstvu spoljnih poslova Argentine, što će mu omogućiti da mnogo putuje, međutim, njegova dela ostaju čvrsto vezana za argentinsko podneblje. Priznanja u domovini stekao je već s prvim romanima Los bogavantes (1970) i La boca del tigre (1971). Svetska slava usledila je nakon tzv. Trilogije o otkriću Amerike (Trilogía del Descubrimiento), koju čine: Daimon (1978), Psi raja (Los perros del paraíso, 1983), roman koji se ujedno smatra i Poseovim najznačajnijim delom, i El largo atardecer del caminante (1992). Dela su mu prevedena na petnaest jezika, a dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, između ostalih, Nagrade „Romulo Galjegos”, kao i Nagrade SADE (Udruženja književnika Argentine).