rođen 3. decembra 1857. godine u ruskoj Ukrajini, u porodici poljskih zemljoposednika, koja je učestvovala u organizovanju pobune protiv ruske vlasti, Konrad je od šeste godine živeo kao izbeglica u severnoj Rusiji. Rano je ostao bez majke, a u 12. godini i bez oca. Dečaštvo je proveo u Krakovu, uz romantičnu književnost, sanjario o pomorskom životu. U sedamnaestoj već stigao je u Marsej, krenuo na prve plovidbe i u buran život po lukama.
A onda je, u 21. godini, stupio u britansku trgovačku mornaricu, položio ispite za kapetana broda. Kapetansku karijeru završio je u svojoj 37. godini, naglo, zbog narušenog zdravlja.
Jednom je rekao: „Nikada se nisam odrekao mora u duši i srcu. Prinuđen sam sada, nesvesno prinuđen da pišem knjigu za knjigom, kao što sam u minulim godinama bio prinuđen da se otiskujem na more, iz putovanja u putovanje... Ne znam koji mi se od ova dva poriva čini tajanstvenijim i čudesnijim."
Prvi roman: „Almejerova ludost" (1895) - junak Evropljanin živi duboko u unutrašnjosti Bornea, sa ženom Malajkinjom, i sanja o povratku u Evropu...
Najpopularniji mu je „Lord Džim", roman posebno omiljen kod mladih. O mornarskim avanturama, ali i priča o moralu, o tome kako moralni prestup ostavlja duboki trag u ljudskoj duši. Ima mišljenja da su tu i neka autobiografska iskustva, iz krakovskih đačkih dana. Remek-delo, roman „Nostromo", iz 1904. je godine. O junaku koji je istovremeno prestupnik, navodeći čitaoca na razumevanje za onoga koji je, zloupotrebivši poverenje, ukrao srebro dato mu na čuvanje za vreme neke od pobuna u Južnoj Americi. Tu su i takozvani politički romani: „Tajni agent", „Očima Zapada",„Srce tame "... Džozef Konrad je umro 3. avgusta 1924. godine.