Oja Bajdar rođena je u Istanbulu 1940. U završnom razredu Francuske devojačke gimnazije „Notre Dame de Sion” napisala je roman Alah je zaboravio svoju decu, zbog koga umalo nije izbačena iz škole. Diplomirala je sociologiju na Istanbulskom univerzitetu 1964. Iste godine dobila je zvanje asistenta. Pošto je Veće profesora dva puta odbilo njenu doktorsku tezu Rađanje radničke klase u Turskoj, studenti su u znak protesta okupirali fakultet. Bila je to takozvana ’prva okupacija univerziteta’. U periodu 1972–1974. i 1976–1984. radi kao kolumnista. Posle vojnog udara 12. septembra 1980. napušta zemlju.
Za zbirku priča Zbogom, Aljoša, koju je napisala 1991, dobija nagradu „Sait Faik”, a za roman Mačja pisma dobila je nagradu „Junus Nadi”. Po povratku u Tursku radila je kao redaktor Enciklopedije Istanbula, i kao glavna urednica Enciklopedije sindikata u Turskoj. Godine 1998. objavila je roman Povratak nikuda, zatim Njegov pepeo je ostao vreo, za koji je dobila nagradu „Orhan Kemal”. Za roman Vrata od judinog drveta, objavljen 2004, dobija nagradu za književnost „Dževdet Kudret”.