Uspešni pisac Omer Eren i njegova supruga Elif, ambiciozna naučnica, predstavljaju lice moderne Turske – njihovu mladost obeležile su revolucije, borbe protiv predrasuda i težnja za pravdom. Sada oni to isto očekuju od svog sina, fotografa, ali on ne želi da bude novi heroj surove ratne svakodnevice i povlači se na daleko ostrvo na severu Evrope. S druge strane, mladi par koji iznenada upada u Omerov život želi da napusti planine na istoku zemlje i pakao kurdsko-turskih sukoba. Susret s tim prkosnim mladim ljudima nateraće ga da krene u samo žarište tih dešavanja kako bi pronašao sebe.
Svi junaci ovog romana žrtve su istorije, ali i svojih unutrašnjih konflikta. Paradoksi su neminovni u savremenom svetu, te odlazak na „bezbedni” Zapad može doneti smrt, a putovanje na Istok u plamenu – ljubav i izgubljenu reč (književnu inspiraciju). Iz paradoksa se opet rađaju mnoga pitanja. Da li treba nametati svoje vrednosti deci, ili ih treba pustiti da sami stvore svoje? Da li je humano zarađivati fotografisanjem ljudskog stradanja? Može li običaj da bude vredniji od ljudskog života? Postoji li sigurno mesto u svetu ili je ono unutar nas samih?
Autorka hrabro postavlja pitanja na koja nije lako odgovoriti i vešto ukršta sve kontraste sveta njenih junaka: spaljene planine na istoku Turske, ružna pogranična mesta u kojima strah parališe život i istovremeno velelepne gradove i prelepe pejzaže severa Evrope.
Iako knjigom dominiraju potresne slike kurdsko-turskog sukoba, ovo nije politički roman, već slojevita priča u kojoj se smenjuju unutrašnja previranja junaka, odnos Istoka i Zapada i savremeni društveni problemi. Zbog svega toga Izgubljena reč je od strane književne kritike označena kao „možda najznačajniji i najlepši roman koji nam stiže iz savremene Turske”.
Prevod sa turskog: Vesna Gazdić