Izdavačka kuća Dereta i galerija klub Polet pozivaju vas na razgovor o knjigama: „Satantango” Lasla Krasnahorkaija (prevod Zoltana Moguščija, Dereta, 2016) i „Četiri ogleda o Laslu Krasnahorkaijuˮ Marka Čudića (Filološki fakultet, 2016).
◘ Ponedeljak 12. decembar, 19 h, galerija klub Polet, Cetinjska 15 ◘
Bonus program: inserti iz filma „Satantango” Bele Tara
O knjizi govore:
Milan Vlajčić, publicista
Marko Čudić, prevodilac
Aleksandar Šurbatović, urednik
Klaustrofobična proza koja nosi apsurdnu i čulnu sagu razapetu između banalnosti i apokalipse svrstava ovog autora u odabrano društvo pisaca kao što su Kafka, Beket ili Bernhard. Remek-delo savremene evropske književnosti, po kome je Bela Tar snimio kultni osmočasovni film, potvrda je teze da se đavo uvek najbolje zabavlja. Roman čekanja o mađarskoj varošici i njenim grotesknim žiteljima jednostavna je priča uznemirujućih detalja i pripovedačkih lupova zbog kojih je čitalac primoran da preispita sopstvenu realnost.
Laslo Krasnahorkai (1954, Đula), najaktuelniji mađarski pisac, svetski priznat, kao izvore inspiracije navodi Kafku, Hendriksa i japanski grad Kjoto. Piše romane, priče, eseje i scenarije.
Najvažnija dela: „Satantango“ (1985), „Melanholija otpora“ (1989), „Zatočenik iz Urge“ (1992), „Rat i rat“ (1999), „Pustošenje i tuga pod kapom nebeskom“ (2004), „Seiobo je boravio tamo dole“ (2008), „Poslednji kurjak“ (2009) i dr.
Dobitnik je više mađarskih i međunarodnih književnih priznanja: nagrade Atila Jožef, Derijeve, Maraijeve i Košutove nagrade.
Krasnahorkaijeva dela prevedena su na nekoliko svetskih jezika, a njegovi romani „Satantango“ i „Melanholija otpora“ imali su zapaženu recepciju u svetu, pre svega u nemačkom i engleskom govornom području.