Književna nagrada „Miroslav Dereta" za najbolji neobjavljeni roman u 2011. godini dodeljena je Milkici Miletić za roman „Terra d'orro" u Galeriji´73, u ponedeljak 5. decembra u 19 časova.
Nagradu je laureatu uručio predsednik GO Čukarica Milan Tlačinac.
Grafički atelje „Dereta" i Gradska opština Čukarica već tradicionalno organizuju književno veče na kome je uručena ova prestižna nagrada u okviru manifestacije „Decembarski dani Čukarice", koji su se ove godine održali u godini jubileja kada opština Čukarica proslavlja 100 godina svoga postojanja.
Pored autora Milkice Miletić, na književnoj večeri su govorili i Dijana Dereta, direktor GA „Dereta", Zoran Bognar, predsednik žirija, a nastupio je i muzički ansambl „Nymbus".
VI DERETIN KONKURS ZA NEOBJAVLJENI ROMAN 2011.
obrazloženje žirija
Na VI Deretinom konkursu za neobjavljeni roman za nagradu “Miroslav Dereta” pod patronatom Grafičkog ateljea „Dereta“ i Gradske opštine „Čukarica“, u periodu od 1. marta do 1. jula 2011. godine, stiglo je 149 rukopisa…
Žiri koji je višemesečno radio u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Milica Lilić i Radivoj Šajtinac odredio je najuži izbor od 5 rukopisa. To su romani: «Oslobađanje Beograda» Slave Stojkovića, «Boje i barut» Olgice Cice, «Ako u sledećem životu budeš leptir» Milovana Stankovića, «Terra d’oro» Milkice Miletić i «Trudovi» Krste Popovskog.
Na poslednjoj sednici žiri je jednoglasno odlučio da nagrada „Miroslav Dereta” za 2011. godinu (koja se sastoji od povelje, štampanja nagrađenog rukopisa i novčanog iznosa) pripadne Milkici Miletić za roman „Terra d’ oro“...
Obrazloženje žirija uz kratke opservacije rukopisa koji su ušli u najuži izbor glasi ovako:
Slavo Stojković: Oslobađanje Dubrovnika
Roman je u svojoj kompozicionoj arhitekturi zamišljen kao krstasti svod bez obzira na to koliko bi se tom asocijacijom složio sam autor. Dva se luka presecaju u tematsko- sižejnoj konstrukciji: jedan povezuje istoriju i sadašnjost s ljudima, slikama, događajima, biografijama i sudbinama iz gosparskog i vedutskog Dubrovnika s Beogradom i njegovi urbanim preobražijima. Dalja i bliža istorija presecaju se ne samo kao pojedinačne i kolektiuvne ljudske priče već i kao građe za trajne potrage, kako za ljubavlju i živima tako i za istinom i objašnjenjem spram sudbina onih koji su ne samo nestali, već nasilno oterani u smrt. Smenjuje se, u stilskom postupu, “zebaldovski“ narativno utrostručeno vreme prošlo, sadašnje i buduće s obrisima mudrih i versički bogatih citata tragično stradalog pesnika Milana Milišića s rasuđivanjima prvog lica, naratotora koji u sadašnjem trenutku, između istorije, biografije i porekla, pronalazi i sreće likove i zavičajne belege, pronalazi i specifišna artefakta za podršku i samoohrabrenje u osvajanju sadržajne jasnoće sopstvenog života u kojoj su senke dve smrti, pesnika Milana Milišića i novinarke Dade Vujasinović...
Olgice Cice: Boje i Barut
Roman posvećen slikarki Nadeždi Petrović, napisan je kao apoteoza umetnosti, ideji ostvarenja svog bića i uzvišene službe rodu kojem se pripada. Ugrađujući u temelj dela i postulate o umetnosti Nadežde Petrović, kao što je onaj „umetnost ne profaniše, ona diže i pali moral, pomaže razvitak socijalnih pitanja i evoluciju naroda, podiže kult u čoveku do najviših granica, vrednost jedinice i celog plemena u očima naprednih naroda“, Olgica Cice je kroz sudbinu slikarke koja je imala smelosti da bude drugačija i svoja, pokazala kako se iz malog naroda tragične sudbine (opisi teških godina balkanskih ratova), može stići do svetskih estetskih visina. Književnost naknadnim rekreiranjem takvih veličina crpi novu snagu za afirmaciju ideja koje ne gube vrednost ma kako davno bile začete.
Milovan Stanković: Ako u sledećem životu budeš leptir
Roman o ljubavi kao putu do sebe, potraga za identitetom, mladalačka lutanja, ulazak u zabranjenu zonu gde se svest omamljuje opijatima u želji da se sazna više i o sebi i drugima. Bekstvo od straha od smrti pokreće radnju i vodi u lavirint pogrešnih poteza glavnog junaka. Ovo je priča i o prijateljstvu iz detinjstva, o neistraženim predelima čovekove psiha u kojoj su obrisi svega nejasni i lako menjaju stvarnu sliku sveta. Roman je pisan poetski, sa oslanjanjem na literarno iskustvo Halila Džubrana i donekle preispituje status literature, svetih knjiga. Pisan je u prvom licu i predstavlja savremeni svet vidjen okom introvertnog čoveka koji živi u svetu imaginarnog što datira iz traumatičnog dodira sa spoljašnjim iz detinjstva.
Krste Popovski: Trudovi
Ovaj prozni venac autor vešto prepliće kroz fikcionar između teme, stila, mikro i makro diskurs autosarkastičnom intonacijom, uslovno rečeno, kombinacijom Vudi Alenovog spinovanog i Rableovskog oblapornog, sočnog humora. Autor sledi ekskluzovno-šokantnu mistifiksciju ne samo o muškoj već svojoj ličnoj trudnoći i homoseksualnosti, kombinacijom verističkih detalja ali i mikro komentara, destatabilizuje svaki mikrokontekst i semantičku jednoznačnost, autoreferencijalnim primarnim narativom kompletnu sižejnu tkanicu drži u stanju zamrznuća i otopljenja, fragmenta ili priviđenja, indikacije ili ishoda. Detabuizacija polnog, porodičng, profesionalnog, ličnog i kolektivnog ontološkog zaleđa pojedinca, kolektiva i sudbine kao globalnog vrednosnog sistema u, na primer, istrošenim i demistikovanim moralnosociološkim koordinatama, poput Konradovog Posetioca u globalnoj kompoziciji romana deluje ubedljivo ali je problem najviše u tim hitrim i mikrosarkastičnim komentarima koji su možda iz autentičnog, komunikativnog i asocijalnog miljea i klišea ali ne iz originalnog, lucidnog korpusa. To dovodi do poetičkog opuštanja i stilske rutine, nekontrtolisane samozavaravajuće vickavosti. Ali, rukopisu se ne može poreći pismena, inteligentna artikulacija smelih tema i demistifikacija.
Milkica Miletić: Terra d’ oro
Milkica Miletić, po obrazovanju diplomirani pravnik. Piše poeziju, prozu i poeziju za decu. Sarađuje aktivno sa književnim časopisima. Objavljene su joj zbirke poezije: Tragom ljubavi (1995), Od šake do usana (1999), U retrovizoru (2001), S one strane (2002); roman Zapis na latici ruže (2003) i roman od kratkih priča Kanabe (2009).
Živi i radi u Čačku (uređuje književni program u Domu kulture).
Ono što malom broju pisaca koji se opredele da osvoje i i ostvare autentičan rezultat u, uslovno govoreći, žanrovskom korpusu istorijskog romana bez teze i konstrukcije a to je da se napiše roman istorije, ostvarilo se u ovom delu Milkice Miletić. Autorka prati burnu sinhroniju porodičnih sudbina trgovaca, moreplovca, gospara, Srba iz Dubrovnika i njihovih burnih života i živih fresaka tih sudbina u okrilju Istočnoga zaleđa, u Srbiji, u moravskom Gradcu i okolini, u zemlji Despota Stefana Lazarevića, ljudskom, kolektivnom i pojedinačnom trudu u pretvaranju prirodnih dobara u ne uvek lepši nego i neizvesniji i opasniji život. Taj preplet mediteranskog, azurnog i belokamenog, meditertanskog, levjatanskog, kitnjastog, s jedne strane i bujnoplaninskog, rudnobogatog šumovitog, zmijolikog i rečnovilinskog, vrletnog i strmog. vizantinsko pastoralnog i surovog, katunskog, hajdučkog, katoličkog, paganskog, pravoslavnog i poznorenesansnog; od latinskih citata do hrisovulja, matrikula i hageografija, artikulisan je izuzetnom, gustom dramaturgijom koja siže ovog romana uspostavlja, stilski, u stalnom naponu, efektnom fragmentizacijom, onim što omogućuje da životni, strasni i čulni ljudski uzorak dođe u prvi plan, da osvežava i rekreira primarni narativni tok i da tako likovi budu pokrertači radnje i konteksta a ne ishodi predestinirane poruke ili vanestetske namere..
Tako je priča o dubrovačkim trgovcima, porodici, prevashodno braći, De Lembrini izuzetna hronika o pojedincu u olujama i provalijama istorijskih dešavanja. Dok jedan Lorenco ostaje kao fratar u Dubrovniku, drugi, Antun, razbludan, nemiran i ničim, ni dobrim ni uzvišenim, ni zlim ni pretećim pripitomljiv, ostavlja nemilovanu mladu nevestu u belim kamenom i plavim morem opasanoj tamnici, rođenom bratu, slugi božjem kao fatalno iskušenje a sin mu kao plod bludnjičenja sa sluškinjom, smerno samokažnjavajuće usvojen od vilinske maćehe iz Beneventa, putevima trgovačkim, bogatunskim i inim postaje zakupac carine na Rudniku tako gde je Gradac ili Čačak kako ga zvaše dubrovčani. Istorija tamo istorija ovamo, i na moru i na Moravi, tamo kuge i brojna zbitija, ovde rudokopi, ratovi, najezde, turci, Čelnik Radič i surovosti istorijske zbilje spram u sebi zapretene poezije opstanka mudroga Despota Stefana Lazarevića. I tamo dekadencija i licemerje, zavist, zloba i obest nezajažljivo bogatih spram skrušene tuge siromašnih, kao da se belegom istorodnim, plemenskom kobi spajaju more i Morava. Gde su muke i težnje tu su i bližnji i dalji, gde su vrline poroci tu su i neznani ali i potomci. Tako se uz pesničke navode i citate, tu duhovnu armaturu, brojnim značenjima pridodaje i leksički obilna čulna “okolina”, malo so, jod i lijander a malo rudničko bilje i moravski žubor...
Uručenje nagrade „Miroslav Dereta” Milkici Miletić i promocija nagrađenog romana „Terra d’ oro“obaviće se u Opštini Čukarica početkom decembra, na Dan gradske opštine Čukarica...
U Beogradu, 28. septembar 2011.
Žiri: Zoran Bognar, predsednik
Milica Lilić
Radivoj Šajtinac
Nagrada „Miroslav Dereta“ – najuži izbor
Žiri u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Milica Lilić i Radivoj Šajtinac odredio je najuži izbor od 5 rukopisa. To su romani: "Ako u sledećem životu budeš leptir" Milovana Stankovića, "Trudovi" Krste Popovskog, "Terra da oro" Milkice Miletić, "Boje i barut" Olgice Cice i "Oslobađanje dubrovnika" Slave Stojkovića.
Informacija o pobedničkom rukopisu biće saopštena na konferenciji za štampu 28. septembra, u 12 h, u knjižari Dereta (Knez Mihajlova 46).
VI Deretin konkurs za neobjavljeni roman
Nagrada "Miroslav Dereta"
Na VI Deretinom konkursu za neobjavljeni roman za nagradu “Miroslav Dereta”, u periodu od 1. marta do 1. jula 2011. godine, stiglo je 149 rukopisa…
Žiri koji je višemesečno radio u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Milica Lilić i Radivoj Šajtinac odredio je uži izbor od 10 rukopisa. To su romani: "Na dalekom tragu" Zorana Rosića, "Ako u sledećem životu budeš leptir" Milovana Stankovića, "Trudovi" Krste Popovskog, "Osa života" Branislava Prelevića, "Terra da oro" Milkice Miletić, "Opraštanje" Nebojše Lazića, "Boje i barut" Olgice Cice, "Dnevnik zaljubljenog taksiste" Petra Zeca, "Oslobađanje dubrovnika" Slave Stojkovića i "Iznad sebe" Rusije Marinković.
Informacija o rukopisima koji su ušli u najuži izbor biće objavljena sredinom septembra.
VI Deretin konkurs za neobjavljeni roman
Nagrada "Miroslav Dereta"
Grafički atelje Dereta raspisao je šesti po redu konkurs za dodelu književne nagrade "Miroslav Dereta" za najbolji neobjavljeni roman.Konkurs je otvoren do 1. jula 2011. godine. Rukopise, potpisane punim imenom i prezimenom, slati na adresu:
Grafički atelje Dereta
Vladimira Rolovića 94a
11030 Beograd
sa naznakom konkurs za nagradu "Miroslav Dereta" Žiri će svoju odluku doneti početkom septembra. Nagrađeni rukopis će izaći iz štampe u toku ovogodišnjeg beogradskog Sajma knjiga. Nagrada koja se sastoji od povelje i novčanog iznosa biće dodeljena u decembru 2011.
Rukopisi poslati na konkurs se ne vraćaju.
Kataloge izdanja i sve informacije o izdavačkoj kući možete dobiti e-mailom office@dereta.rs, na telefone: 011 23 99 077, 23 99 078, ili se obratite urednicima Siniši Kolariću, na telefon 069 23 99 077, Zoranu Bognaru na telefon 064 129 4089 i PR menadžeru Bojani Drljević 065 221 3702 ili dođite lično u naše knjižare u Knez Mihailovoj 46 (011 30 33 503, 2627-934) i na Banovom brdu, Dostojevskog 7 (011 3058707).