Nepuna tri meseca otkako je Igor Marojević u budvanskoj Biblioteci promovisao roman „Ostaci sveta“, održano je njegovo predstavljanje u istom gradu, u okviru festivala „Trg pjesnika“. Publika je razgrabila sve raspoložive primerke dela a na ovo, kao i na književno veče održano sledećeg dana u Kotoru, reagovali su i lokalni i mediji iz Podgorice. Prilog podgoričkih „Vijesti“ koji potpisuje Jelena Kontić „Organski hepiend krvavog romana“ počinje rečima: „Čitanje romana ’Ostaci sveta’ književnika Igora Marojevića iz Srbije moglo bi da doprinese skidanju ideoloških flastera i da otvori mogućnost za neke druge perspektive za jednu potpuno drugačiju i pošteniju komunikaciju s prošlošću. To je istakao magistar književnosti Milorad Durutović tokom književne večeri Igora Marojevića na Trgu pjesnika (...) Upravo za knjigu ’Ostaci sveta’ Marojević je prošle godine dobio nagradu ’Meša Selimović’, nagradu grada Beograda ’Despot Stefan Lazarević’, nagradu ’Zlatni beočug’ i mnoge druge, a moderator Durutović je otkrio da ga je knjiga inspirisala tako da je počeo da piše esej o njoj s naslovom ’Ostaci sveta: Instrukcije za psihoterapiju jugoslovenskih naroda i narodnosti.’
U završetku teksta može da se pročita: „Govoreći o recepciji svog književnog rada, Marojević je otkrio da je do ovog romana imao 90 odsto ženske publike, što se s ovim djelom, kaže, potpuno promijenilo. On dodaje i da je s ‘Ostacima sveta’ svoju karijeru stavio ‘na kocku’. ’Očekivao sam da ću da ostanem bez čitalaca, da će me napasti i levi i desni. Jedni su me pitali kako mogu da stavim Jasenovac i Srebrenicu u istu knjigu, a drugi su mi govorili kako mogu da pišem o Jasenovcu i da sam revizionista i što ne pišem samo o Srebrenici. A ja sam pisao i o Srebrenici i o Jasenovcu. Takve reakcije su ostale na nivou kuloarskih priča, možda nekih zluradih provokacija’, istakao je Marojević naglasivši da ga ‘mišljenje čaršije ne interesuje jer razmišljati o tome je razmišljati šta misle oni koji ne misle’. Zaključio je da iza ove knjige ‘stoji sto odsto’, a njena aktuelnost, atraktivnost, svevremenost tema, kao i dinamičan razgovor s moderatorom izazvali su i veliko interesovanje publike, koja je svojim učešćem i pitanjima zaokružila veče.” Naslov teksta potkrepljen je rečima: „Dodao je i to da, iako ovo jeste ‘najkrvavija’ knjiga koju je pisao, ‘ona završava najorganskijim hepiendom, diskretnim, i ujedinjuje dve žrtve. Roman mora da ima pozitivni orijentir iz dramaturških razloga i to su momenti u kojima bi čitalac mogao da se poistoveti sa žrtvama.” U slično naslovljenom prikazu promocije pisac Aleksandar Ćuković u podgoričkom „Danu”prenosi reči moderatora: „Durutović se osvrnuo i na narativne strategeme ovog romana. Ukazao je na činjenicu da je književna kritika već uočila inovativnost primjenjenog postupka ulančanog skaza, posredstvom kojeg je data mogućnost svakom od pripovjedača da iznese svoje viđenje stvari. Međutim, on je istakao da se organizacija pripovjedačkih perspektiva može čitati i u ključu Bahtinove teorije o polifonijskom romanu, u kojem se takođe otvara mogućnost prikazivanja svijeta u različitim perspektivama, od kojih svaka pledira da bude istinita, čime je i naglašena sva složenost saodnosa čovjeka, istorije i ideologije.”
Sasvim drugačiji ugao u prikazu promocije redakcije podgoričke „Pobjede” nazire se iz naslova jučerašnjeg teksta „Lakše je manipulisati nacionalizmom nego praviti ekonomski program” i njegovog završetka: „kao što je, po autorovom mišljenju, mnogo lakše bilo srušiti zemlju ratovima, pa profitirati od toga, nego napraviti ekonomski program pa spasiti zemlju.” „Kazao je i to da nije obavezno angažovani umjetnik”, takođe piše redakcija „Pobjede”, „niti vjeruje da umjetnik mora da bude angažovan (…) ‘Ako, npr, javna ličnost ili pisac ima potrebu da govori o političkim nepravilnostima, onda je on moralan kad to radi, a ako nema potrebu a radi to, on je nemoralan. Onaj koji ima tu potrebu, a ne radi to – on je takođe nemoralan (…) Kad imam tu potrebu, onda sam ja angažovan a o ovome sam imao potrebu da pišem.”
Dan posle budvanske, održana je promocija romana u organizaciji kotorskog Kulturnog centra „Nikola Đurković“ i Gradske biblioteke i čitaonice, uz moderiranje prof. dr Jelene Knežević, a u atrijumu Kulturnog centra. Osim osvrta u „Danu”, književno veče je prikazano i na Radio Kotoru, gde je posebno govoreno o ciklusu „Deretinog” autora. „’Etnofikcija’, koju čine za sada četiri objavljena romana, uključujući i roman ‘Ostaci sveta’.‘Etnofikcija je prikaz pripadnika tri evropska naroda koji su zbog svog etnocentralizma bili izolovani sankcijama tokom 20. veka. To su Španci, Nemci i Srbi sa okolnim narodima. Pripadnici tih naroda se prikazuju i kao dželati i kao žrtve, gde i dželat i žrtva imaju pravo da pričaju, što je transideološki pristup. Iako svaki zločin nije jednak, ja se ne bavim merenjem koji je zločin veći, što opet ne znači da bi trebalo da bude čudno što u ‘Ostacima sveta’ ima 130 strana o Jasenovcu, a 25 o Srebrenici (…)”, pojasnio je Marojević.
Turneja „Deretinog” autora po Crnogorskom primorju sa „Ostacima sveta” nastavlja se 24. avgusta u Herceg–Novom, uz moderiranje književnog kritičara Želidraga Nikčevića.