Dodela V književne nagrade za neobjavljeni roman „Miroslav Dereta”

U utorak. 1.12. 2010. godine u Galeriji 73, peti put je dodeljena nagrada „Miroslav Dereta“ za neobjavljeni roman godine. Ove godine dobitnik nagrade je Petar Grujičić za roman „ Beovavilon“. Pred velikim brojem novinara, gostiju i prijatelja Grafičkog ateljea Dereta svečanu plaketu je uručila direktor Grafičkog ateljea Dereta - Dijana Dereta, a novčani deo nagrade predsednik opštine Čukarica gospodin Milan Tlačinac. O knjizi su govorili predsednik žirija Zoran Bognar i Petar Grujičić , a odlomke iz romana je čitala naša poznata dramska umetnica Lena Bogdanović. U prijatnoj atmosferi na prigodan način je obeležena petogodišnjica dodele ove jedinstvene nagrade.

Laureat PETAR GRUJIČIĆ za knjigu BEOVAVILON
obrazloženje žirija
Na V Deretinom konkursu za neobjavljeni roman za nagradu “Miroslav Dereta”, u periodu od 1. marta do 1. jula 2010. godine, stiglo je 133 rukopisa…
Žiri koji je višemesečno radio u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Milica Lilić i Radivoj Šajtinac odredio je najuži izbor od 5 rukopisa. To su romani: «Nebeske kosturnice» Ranka Pavlovića, «Atlantis» Nenada Petrovića, «Kameni brodovi» Save Stijepovića, «Beovavilon» Petra Grujičićai «Niko, nigde» Boška Tomaševića.
Na poslednjoj sednici žiri je jednoglasno odlučio da nagrada „Miroslav Dereta” za 2010. godinu (koja se sastoji od povelje, štampanja nagrađenog rukopisa i novčanog iznosa) pripadne Petru Grujičiću za roman „Beovavilon”...
Obrazloženje žirija uz kratke opservacije rukopisa koji su ušli u najuži izbor glasi ovako:
1. Ranko Pavlović (Banja Luka): NEBESKE KOSTURNICE
Naslovna paradigma je koncentrovano ishodište teme, sižea, dramaturgije, događaja, likova i odnosa, sećanja i stvarnosti, zebnji i podledica. Rat se na fonu porodice i određene uže zajednice, na uzorku od odlomka Predela i Sveta, tretira, vrlo sugestivno i stilski ubedljivo, kroz dobro diferencirane likove, njihove, ipak, po ličnom ishodu različite sudbine i intimnu hemisferu, sledeći, uslovno rečeno, suptilnu autorsku narativnu, strategiju. Tako je pronađen i spas od patetične i predefinisane retoričnosti, ali, na žalost, ne od povreme tromosti i predvidivosti naracije.
2. Savo Stijepović (Čačak): KAMENI BRODOVI
Hteo to autor ili ne, jer Bogu hvala, jedini pravi slobodni smisao recepcije nije u prijemu hotelskih gostiju već u slobodi čitaoca da oseti i formira svoj utisak: dakle, ovo je ipak jedna, mora se priznati originalna i vešto zamišljena i transponovana verzija on the roud romana. Prepuno značenja i zračenja, ovo štivo prevazilazi i jednosmernost i hronologiju u stilskom smislu i ishodu, s jedne strane ali i ne naseda ni na retrogrodne, epsko kabaste neporecivesti tretmana istorijskih skaza i prikaza etnofantastičnih preobražaja i priviđenja. Ideja u putu koji pojede sam sebe kao brojne druge krajnje poetičke paradigme u ovom su tekstu, prepunom bogatog podtekstnog brujanja, nekoliko života jedne rečenice, primer su osobenog shvatanja proze u ovom vremenu.
3. Boško Tomašević (Insbruk, Austrija): NIKO, NIGDE
Ovo štivo ispisala je osetljiva mudrost i mudra osetljivost. Autor sledi, i bez skrivanja i ustezanja kazuje pisanje Logosa, njegov bezobalni diktat. Rečenicama koje slikaju, slikama koje govore, znače i zrače, u tekstu poput fuge i neprekidne sonate, Tomašević kroz pesničku asocijativnu detekciju uskoivitlava na primeru porodične sage ogroman prostor značenja koji je posledica samooostvarenja teksta, samoiznenađenja i samoootkrića u istom. To se u prozi ostvaruje vrlo retko i uspeva samo ponekima. S jedne strane nežna i nepregledna sonata snegova u iskonskoj potvrdi pustoši, s druge strane pustoš gradova bez duše i toponomastika skrovitih ili prećutanih odredišta duše. Ne krije se ni udeo pesnika, filozofa, slikara, duhovnika, stradalnika i veličanstvenih lutalica... Iznad blata je Čovek volje, ali i melanholije. Pred nesputivom večnošću su nade i pojave, ljubavi i drhtanja, sveci i živuljke, konkretne scene i oštre, lične slike.
4. Nenad Petrović (Beograd): SILAZAK U ATLANTIS
Heseova paradigma o spasonosnoj ulozi (duhovno ujedinjenog) elitizma u osnovi je ovog romana s tezom. Autor prepliće filozofske i istorijske činjenice, s individualnom, skoro dnevnički verifikovanom biografijom, hronikom života mudrog i preosetljivog subjekta koji u svom posmatranju istorije, filozofije, globalnih ili dnevnih fenomena, sopstvenoj introspekciji pridružuje i citate iz pomenutih sfera duha i logosa i problem nastaje u tome što metaknjiževni sadržaji, akribijski prilozi, dimenzijom i stilskom funkcionalnošću stiču dimenziju i značenja po sebi pa se u drugi plan ostavlja beletristička komponenta ili matrica... Dovode se epohe, kolektivni i pojedinačni, istorijski gestovi u novi, kontekst, daleko od ustaljene bezpogovornosti. Autor naglašava da je po sredi utopija i ishodišta njene dekonstrukcije ili rekonstrukcije Sveta u mentalnom su sistemu pojedinca, njegove osetljivosti ili spremnosti za borbu za sopstveni identitet, za sopstveni Atlantis.
I nagrađeni rukopis:
5. Petar Grujičić (Beograd): BEOVAVILON
Petar Grujičić, rođen je 31. oktobra 1967, u Beogradu. Diplomirao dramaturgiju na beogradskom FDU, kao i jjugoslovensku i opštu književnost na Filološkom fakultetu. Na Filološkom fakultetu magistrirao 1998. godine i doktorirao 2008. godine. Napisao više pozorišnih drama, od kojih su izvođene «Fiškal galantom» (1994), «Pucnji na Terazijama» (1996), «Tekelija» (2004). Dobitnik je Sterijine nagrade za dramski tekst 1995. godine.
Napisao roman «Barbarogenije, čovek koji ne umire» (Book & Marso, 2002) i monografsku studiju «Tamni junak – postupci idealizacije Marka Kraljevića» (Tia Janus, 2010). Napisao scenario za film «Pun mesec nad Beogradom» u režiji Dragana Kresoje, 1993. godine. Bio pozorišni kritičar na Radiju B92 od 1990-1999. godine.
Beograđani, rođeni ili povratnici, prolaznici ili putnici namernici, slučajno ili namerno prisutni u toj urbanoj i presijavajućoj klisuri Knez Mihaljove ulice, tog su se dana, iznenađeno i uplašeno sklanjali s puta čoveku koji je jurio, mašući nožem za seckanje girosa, kao mačetom dok je, tamo negde na rubu grada, u još golim, neraspoznatljivim novim naseljima, preko svežih temelja, rupa, kanala, šahtova, žica, skela i ograda, mlada srnolika policajka koja očekuju da će joj se ispuniti san i da će uskoro otići u Ameriku, u divljem je trku za odbeglom, prostitutkom ili nedostižno zaljubljenom devojkom, a u avionu koji tek što nije sletio na ”Teslu” je mladić koji se nakon toliko godina vraća u svoj rodni grad, da bi dao kreativni doprinos nekoj novoj modnoj liniji u svetu glamura i upoznao čoveka koji svojoj verenici za rođendan poklanja plastičnu operaciju, nove grudi i nov izgled, a sve to dok dole pri obalama, velikih reka, tamni lepak plićaka drži neploveće splavove u prividnom mirovanju; sve ispod noćnog neba i zvezda ili danju jarkog sunca obešenog nauznak iz visine, nanizanih komada mesa ili sudbina, upravo iznad ovog pčelinjaka-osinjaka zvanog BEOVAVILON.
Roman «Beovavilon» naglašene je urbane ikonografije ali i naglašenog pikarskog dinamizma. Pisan metodom, tritmenta ili filmske priče tekst u osnovi svoje kompozicione organizacije kao da sledi onu altmanovsku mrežu ”kratkih rezova”, gde se ličnosti, događaji, posledice, konteksti, pandemijum i rekvizitarujum uzoraka mitologije stvarnosti ubedljivo, gorko i slatko, eksplozivno i poetički sonorno, intimistički i sarkastično, melanholično i ironično, dokumentaristički ili melodramski, veristički ili na ivici vešto izbegnutzog dramaturškog sterotipa kako sve ne, siže se prepliće oko ogrome nemani rodnog velegrada ili grada kao utočišta, ili usputne stanice između čula i slika, sudbina i biografija, likova i inkarnacija, karaktera i događaja, kultura i mitova, civilizacija ili začina..Vešto, ubedljivo, čitko i zanimljivo krste se odvojene sudbine različitih likova u različitim mikrodramama s različitom genezom, atmosferom i poetikom. Sugestivna je ta sinestetička montaža vizuelnih i podtekstualnih značenja i znakova, preplitanje konkretnih toponima, urbanih detalja, atributa, opskurnodsti, veduta i i periferije, autentike i splina.
Predstavnici brojnih efemernih klasa od gubitnika do sofisticiranih prevaranata, imbecilnih i prepotentnih vladara situacijom i trenutkom, od sitnih zabluda do velikih prevara, od istinskih žrtava do foliranata. Tu na tom ušću Save u Dunav, gde pristižu ili već žive, stvarajući ili podnoseći svoje sudbine, oni s dalekog istoka ili oni iz kratkoletećih aviona, emigranti, povratnici ili čestim dolaskom i povratkom raspolućeni neodlučni podnosioci nekog svog ličnog evropskog ili socijalnog konteksta, bonvivani, duhovni kockari, krimosi, narkosi, bosovi, sluge i brojna druga ovovremenska apokaliptično brendirana i pomodna fauna, odvija se učinak globalnog, sveznajućeg ali i sveosećajućeg pauka koji plete niti pripovesti, nekadašnji protagonisti, iz nekog prethodnog poglavlja u sledećem postaju usputni likovi ili dramaturške premise, ali ceo jedan uzviženi megapoliski haos diše punim, žestokim i tako ”kardinadlnim plućima” da ideja borbe za ljubav i opstanak, ličnu slobodu ovde prevazilazi puku konfrontaciju sadržajno preotvorene poetike s feljtonističkom kvaziscenografijom pomodnih seansi.obreda i manira i prerasta u ubedljivo štivo koje bez obzira na punokrvni verizam od stvarnosti ne traži ogledanje već krv, znoj i suze.
Kao što ima kiča u očajničkoj borbi za goli opstanak tako i u motivima, povredama i neurozama svakog pojedinca u utrobi velikog grada, tom utrobnom lavirintu u postupcima, u intimnoj ili kolektivnoj avanturi, događajima i doživljajima, obrtima ima i, na prvi pogled, rasterećujućih opštih mesta, gorkih kao jelo bez začina ili neizbežnih kao ponovljeni kadrovi, kardinalni ili zagušujuća mesta preseka brojnih puteva, sudbina, namera i gestova. Ogromna, raskošno-strašna neman velikog grada, Beovavilona, guta, vari ili podriguje u sebi i one u njoj rođene pa izbegle ili one doseljene iz dalekih ili bliskih prostora, one koji su odatle pobegli i one koji su tu jer im se tu bekstvo završava. Ko živo meso i odresci duše nabijeni na nadole usmeren kolac, jestiva Celina od ostataka pojedinačnih života Giros eros- giros tanastos. Spas do spasa, čemer do čemera, utopija do utopije. Što nije pojedeno do kraja jesu upravo ti mikrosižeji začinjeni verističkim vinjetama ulica, aerodroma, splavova, diskoteka, klubova, živopisne bede, tužne raskoši, enterijerima hotela,u dimu ćumura i bljesku silikona…
Uručenje nagrade „Miroslav Dereta” Petru Grujičiću i promocija nagrađenog romana „Beovavilon” obaviće se u Opštini Čukarica početkom decembra, na Dan gradske opštine Čukarica...
V Deretin konkurs za neobjavljeni roman
Nagrada
„Miroslav Dereta“
Na Petom Deretinom konkursu za neobjavljeni roman za nagradu “Miroslav Dereta”, u periodu 0d 1. marta do 1. jula 2010. godine, stiglo je 133 rukopisa…
Žiri koji je višemesečno radio u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Milica Lilić i Radivoj Šajtinac odredio je najuži izbor od 5 rukopisa. To su romani: "Silazak u Atlantidu" Nenada Petrovića, "Beovavilon" Petra Grujičića, "Nebeske Kosturnice" Ranka Pavlovića, "Niko, nigde" Boška Tomaševića i "Kameni brodovi" Save Stijepovića.
Informacija o pobedniku konkursa biće objavljena krajem septembra.
V Deretin konkurs za neobjavljeni roman
Nagrada
„Miroslav Dereta“
Na Petom Deretinom konkursu za neobjavljeni roman za nagradu “Miroslav Dereta”, u periodu 0d 1. marta do 1. jula 2010. godine, stiglo je 133 rukopisa…
Žiri koji je višemesečno radio u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Milica Lilić i Radivoj Šajtinac odredio je uži izbor od 10 rukopisa. To su romani: "Silazak u Atlantidu" Nenada Petrovića, "Lavirint smrti i samoće" Milovana Stankovića, "Beovavilon" Petra Grujičića, "Muzika Mocartovog pepela" Zdravko Kecman, "Nebeske Kosturnice" Ranka Pavlovića, "Pod kontrolom" Aleksandra Novakovića, "Niko, nigde" Boška Tomaševića, Šlustrik" Milena Alempijevića, "Alhambra-kitnjasta alegorija" Zorana Rosića i "Kameni brodovi" Save Stijepovića.
Informacija o rukopisima koji su ušli u najuži izbor biće objavljena sredinom septembra.

V Deretin konkurs za neobjavljeni roman
Nagrada
„Miroslav Dereta“
Grafički atelje Dereta i gradska opština Čukarica raspisali su peti po redu konkurs za dodelu književne nagrade „Miroslav Dereta“ za najbolji neobjavljeni roman.
Konkurs je otvoren do 1. jula 2010. godine. Rukopise, potpisane punim imenom i prezimenom, slati na adresu:
Grafički atelje Dereta
Vladimira Rolovića 94/ a
11030 Beograd
sa naznakom konkurs za nagradu „Miroslav Dereta“.
Dosadašnji dobitnici su; Slaviša Radovanović za roman Francuska kutija šibica (2006), Laura Barna za roman Crno telo (2007), Vida Nenadić za roman Zoo called London (2008) i Bisera Boškailo za roman Bilija (2009).
Žiri će svoju odluku doneti početkom septembra. Nagrađeni rukopis će izaći iz štampe u toku ovogodišnjeg beogradskog Sajma knjiga. Nagrada koja se sastoji od povelje i novčanog iznosa biće dodeljena u decembru 2010.
Rukopisi poslati na konkurs se ne vraćaju.