Žoze Luiš Peišoto posvetio je ovaj roman svom rodnom mestu, seocetu Galveiasu u ruralnoj Portugaliji, uloživši neupitno jezičko i stilsko umeće u figuraciju čudno prepoznatljivog sveta naseljenog malim ljudima, ali i njihovim pakostima, bezočnostima, i uopšte isprepletenostima svake vrste. Taj svet doživeće bukvalan, metaforičan, ali nedvosmislen potres kada meteorit napravi krater u zemlji i uzbuni seljane.
U kratkim epizodama predočeni su portreti upečatljivih junaka. Njihovi međusobni odnosi mentalitetski su bliski i nama ovde i sada, i na toj gorko-slatkoj istini naopakih, a dirljivih egzistencija počiva jedno od zadovoljstava čitanja Peišotovih knjiga.
Iza i oko naturalizma kojim je prikazan život jednog seoceta pod velikim, kataklizmatičnim nebom, napreduje i jedan lirski glas, koji na život i ličnost gleda samilosno i sa razumevanjem. Sa njim, i još mnogo iznijansiranih glasova, dobro pogođenih tonova za individualnost svakog od nas.