Kao najmlađi student koji je ikada primljen na prestižnu Akademiju umetničkog pisanja u Bergenu, Karl Uve je stigao prepun uzbuđenja i literarnih aspiracija. Ubrzo je, međutim, lišen svojih mladalačkih iluzija. Njegovo pisanje se ispostavlja kao nezrelo i ispunjeno klišeima, a njegovi pokušaji društvene afirmacije pretvaraju se u sumoran neuspeh. Po običaju svoj sram utapa u piću i rok muzici, ali, zatim, malo po malo, stvari počinju da se menjaju. Zaljubljuje se, odustaje od pisanja i njegov život počinje da poprima oblik života odrasle osobe. Sve dok ga autodestruktivno bančenje i neodoljiva draž spisateljske borbe ne povuku nazad.
U najnovijem nastavku ciklusa Moja borba, Knausgor piše nepokolebljivo iskreno, pružajući nam savršen uvid u dramu svakodnevnog života.
„Stvarno veličanstveno… U ovoj dirljivoj priči o jednom mladom čoveku osećanja vode glavnu reč. Osobenost Knausgorovog dara sastoji se u izuzetnom spoju uglačanog pripovedanja sa spontanošću grube skice.“
The Observer
„Preleteo sam tih šestotinak strana kao da gutam najzarazniju TV-seriju… Karl Uve zna kako se stvara pripovedački naboj. Malo pisaca ostvaruje tako intiman, neizbežan odnos sa čitaocem, ponekad gotovo neprijatan...“
The Independent
„Ko bi drugi nego Knausgor smatrao vrednim da se dve strane posveti nesporazumu za šankom, zbog koga na kraju mora da plati dvaput više piva nego što je hteo da naruči? Ali ovde su i detinjstvo, seks, ljubav, umetnost, rad i smrt... neverovatno ubedljivo dočarani.“
The Guardian
„Ovo je virtuelna stvarnost sa olovkom i papirom: osećaj da vam se tuđa prošlost učitala u glavu… Harizma ovih knjiga, kombinacija književnog priznanja, komercijalnog uspeha i neobične genijalnosti forme, učinila je da smo naprosto u kulturnoj obavezi da nas hipnotišu obimni opisi norveške svakodnevice… Kao da se pisac i čitalac prisećaju zajedno, istovremeno.“
The Financial Times
„Prvo monumentalno književno delo dvadeset prvog veka.“
The New York Times