Priča Ekovog novog romana je jednostavna. Glavna ličnost, antikvar i bibliograf iz Milana, Đambatista Bodoni, Jambo, nakon incidenta, u 59. godini života, izgubio je memoriju. Jambo ne pati od totalne amnezije, već selektivne. Sačuvao je takozvano semantičko pamćenje. Bez napora se seća fraza ili naslova mnogih knjiga, u stanju je da bez greške citira stranice poezije koje je pročitao, seća se svega u vezi s Julijem Cezarom ili Napoleonom, zna kako da vozi automobil. Ali, oštećena mu je autobiografska memorija. Jambo ne zna ko je, ne seća se svoga imena, ne prepoznaje vlastitu suprugu, kćerke, ne seća se roditelja niti svoga detinjstva.
Roman ima tri dela. U prvom, glavni se junak budi u bolnici, ne zna ko je, ne seća se niti jednog detalja koji bi mu mogao pomoći da se seti vlastitog identiteta. Supruga, psiholog, ga savetuje da se na neko vreme preseli u kuću svoga dede i bake, na selu, gde je proveo jedan deo detinjstva.
Na tavanu stare seoske kuće sačuvano je sve materijalno, papirnato, koje može pomoći u rekonstrukciji dela života, ili prošlosti. Jambo pretura po sanducima punim starih novina, igračaka, knjiga, stripova, albuma, razglednica, kalendara, kutija od čokoladnih bonbona, školskih svezaka, gramofonskih ploča. Ispod decenijske prašine vadi stare stvari i pokušava da obnovi vlastitu prošlost.