KAKVO TREBA DA BUDE SAMOOZDRAVLJENJE
"Rad na ozdravljenju (lečenju) mora se obavljati sistematično i temeljito uključujući istovremeno sve lekovite sile organizma. O tim lekovitim silama već je bilo reči, a ovde ih samo ponavljamo: svest, disanje, ishrana, koža (uglavnom posredstvom čeličenja i čišćenja), imunitet (uglavnom pomoću čišćenja, pravilne ishrane, trava i čeličenja) i motorna aktivnost.
Ako se pravilno pristupi samolečenju ono traje od nedelju dana do 6 meseci. Pri tom, ne sme se gubiti iz vida da samoozdravljenje nije jednokratna mera, već postepena, planska i redovna aktivnost tokom celog života. Način života treba podesiti tako da jačanje vlastitog zdravlja ne bude zamorno i nezanimljivo, već da postane element koji upotpunjuje našu svakodnevicu.
Ako je samoozdravljenje daleko od kompleksnog pristupa i primenjuje se jednostrano, uz primenu jednog do dva sredstva za izlečenje (na primer, urinoterapije, gladovanja), tada su rezultati ozdravljenja manje stabilni.
Čovek, koji je pošao putem samoozdravljenja da bi brzo i na duže staze imao zadovoljavajuće efekte, mora da ima u vidu vlastitu konstituciju, godine života i klimatske uslove u kojima se nalazi. To je najvažnije. Kada se navedeni parametri uzmu u obzir, samoozdravljenje se odvija po uzlaznoj skali, a postignuti rezultati su stabilni."
NAČIN ŽIVOTA I ZDRAVLJE U KOM STEPENU ZDRAVLJE ZAVISI OD ČOVEKA
"Statistički podaci govore da 20% čovečjeg zdravlja zavisi od nasleđa, da se isto toliko određuje ekološkom situacijom, da od zdravstvene zaštite zavisi samo 8,5%, a čak 51,5% čovečjeg zdravlja određuje se načinom njegovog života. Razmotrimo detaljnije te podatke i način na koji možemo uticati na njih.
Dvadeset odsto našeg zdravlja zavisi od nasleđa podatak je na koji direktno ne možemo uticati - nekima je dato, drugima ne. Naravno, mi ne možemo uticati na svoje nasleđe, ali na nasledne osobine svoje dece i unuka možemo uticati i učiniti ih mnogo boljim.
Dvadeset odsto našeg zdravlja zavisi od ekološke situacije. Ali i na tu cifru ljudi mogu uticati. Ko zagađuje životnu sredinu, ako ne čovek svojom nerazumnom aktivnošću i nemarnim odnosom prema prirodi i njenim bogatstvima. Živimo stihijski i neorganizovano, ne vodimo dovoljno računa o svom zdravlju, a kada se razbolimo prizivamo u pomoć ili prirodu ili lekare. Farmaceutska industrija proizvodi milione tona svakojakih lekova, a ljudi ih neumereno i nesavesno koriste. Antibiotici, sredstva za umirenje, za srčana oboljenja, protiv začeća i drugi lekovi "bombarduju" čovekov organizam. Osim toga, štetni mikroorganizmi, koji stalno borave u medicinskoj sredini, prilagođavaju se na nju i postaju otporni na dejstvo lekova. Tako nastaju virusi, gljivice i mikrobi, protiv kojih su savremeni lekovi nemoćni. Potrebni su drugi, mnogo jači.
Da biste zaustavili tu suludu trku i prestali da trujete okolinu, lečite se prirodnim sredstvima.
Osam i po posto čovečjeg zdravlja zavisi od zdravstvene zaštite. Neću razmatrati ovo pitanje, koje se uglavnom odnosi na poboljšanje zdravlja u ekstremnim slučajevima - trovanja, traume i druga akutna oboljenja. Borba protiv epidemija više se odnosi na ekonomske uslove života.
Ostaje još 51,5% neposredno povezanih sa načinom života svakog od nas. Od toga kako čovek živi, misli, diše, hrani se, kreće se, profilaktički se čisti i rasterećuje - zavisi njegovo zdravlje.
U zaključku se može reći da, osim u 8,5% slučajeva, blagostanje i zdravlje muškarca zavise od njega samog. Ako pravilno organizuje svoj život čovek može izaći na kraj sa bilo kojim oboljenjem."
Genadij Petrovič Malahov