Džejk živi usamljeno na slabo naseljenom ostrvu izloženom nemilosrdnim naletima kiše i vetra. Jedino društvo prave joj poludresirano kuče po imenu Pas i stado ovaca. Zbog podozrivih pogleda meštana i napete atmosfere na ostrvu, Džejk se oseća potpuno izolovano, ali to joj je i bila namera. Međutim, taj mir neće dugo potrajati – neko ili nešto ubija njene ovce. Skoro svake noći stado se smanjuje, a ona izjutra pronalazi rastrgnute leševe životinja. Džejk sumnja da će neko uskoro otkriti njenu mračnu tajnu iz prošlosti. Dok se odmotava klupko događaja koji su se odigrali pre mnogo godina, daleko od ostrva, svi postaju sumnjivi. Kroz šume nastanjene neobičnim bićima, vrele pustinje, mračna predgrađa i prašnjave puteve, Vajldova vodi čitaoca do najtamnijih ponora seksualnosti i nasilja, tržeći njihove prauzroke tamo gde mnogi od nas nikada nisu smeli ni da zavire: u mračnim i neprovetrenim mestima ljudske podsvesti.
Vajldova na specifičan način prepliće vremenske planove priče – narativ iz prošlosti, ispričan hronološki unazad smenjuje sa narativom iz sadašnjosti čime postiže izrazitu dinamiku i napetost, te ovo povremeno melanholično i veoma mračno delo dobija odlike saspensa.
Roman „Sve ptice pevaju“ dobio je Evropsku nagradu za književnost 2014.
Prevod sa engleskog: Đorđe Tomić
Prikaz knjige na blogu Stsh's Book Corner
Prikaz knjige na blogu Kulturnik
Prilog o knjizi u emisiji Vavilon