Postoji neproverena priča da je znameniti američki reditelj, Nikolas Rej, svojevremeno video Tita. Poznato je da je najveći sin naših naroda i narodnosti voleo filmadžije (naročito glumice), pa u tom smislu priča nije sasvim neutemeljena, uprkos dugom jeziku, veoma nezgodnoj naravi i još nezgodnijim navikama kultnog režisera. Bilo kako bilo, Nikolas Rej se obreo u romanu i filmu Dinka Tucakovića Doktor Rej i đavoli. Elem, nakon što je ga savatao – po jednima u Teheranu, po Dinku u Parizu – Ratko Dražević, beogradski udbaš, legendarni švaler i siva eminencija YU filma – dovodi ustondiranog Reja u Beograd, daje mu „porše“, hrpu para, sobu u Moskvi i ćiriličnu pisaću mašinu, a zauzvrat traži samo scenario koji će socijalističkoj Jugoslaviji doneti – Oskara. Eto, cenjeni publikume, kako se u to doba visoko pucalo. Nikolas Rej kakav je bio, bog da mu dušu prosti, dolazi na ideju da snimi mračan i nekomercijalan film po romanu Dilana Tomasa i nipošto ne želi da tu stvar zameni režiranjem spektakla Marko Polo, na čemu Oskara željni Ratko onoliko insistira. Rejova i Ratkova tikva, razumljivo, ubrzo pucaju. Čiča miča i gotova priča.
Ali u Tucakovićevom romanu i filmu ipak nije sve tako jednostavno. Ispredajući priču o svom omiljenom autoru, Tucaković istovremeno priča i priču o nama od, takoreći prekjuče. I znate šta? Prekjuče je bilo mnogo bolje od danas. Još jedna stvar, Ratko Dražević nije kao ovi današnji licemeri pravio pitanje oko malo heroina ako „belo“ može doprineti ostvarenju njegovog sna – statue Oskara u vitrini Josipa Broza Tita. Konačno, mehanizam pomoću koga je Ratko pravio filmove vrlo se malo razlikuje od mehanizma kojim današnji draževići vladaju državom: štap, kanap, improvizacija i voluntarizam. Samo što ovi potonji nemaju ni Reja, kamoli scenario.
Svetislav Basara,
DANAS, odlomak iz kolumne
Roman Doktor Rej i đavoli Dinka Tucakovića u podnaslavu nosi žanrovsku odrednicu: beogradska misterija. A boravak američkog reditelja Nikolasa Reja šezdesetih godina prošlog veka u Beogradu jeste obavijen misterijom. Nije ni moglo drugačije, kada je scenarista i producent Rejove epizode u Jugoslaviji bio legendarni Ratko Dražević, agent Udbe i direktor Avala Filma. Opsednut idejom da slavni holivudski reditelj snimi spektakl o Marku Polu, koji će jugoslovenskom filmu doneti Oskara, Ratko Dražević je spiritus movens Tucakovićevog romana.
U romanu, kao i u istoimenom filmu, ubedljivo je prisutan Beograd od pre pola veka. Čitalac/gledalac sve vreme prolazi kroz duple ekspozicije, i u najboljoj tradiciji film noira biva uvučen u radnju. Doktor Rej i đavoli je i posveta jednom Beogradu koji je pokušavao da se izbori za što bolje mesto na mapi kulturnih prestonica sveta. Napor da se bude više nego što se može čini šarm tog grada. Misterija je kako mu to često i uspeva.
Dragan Velikić