Dve decenije najprovokativnijeg romana srpske književnosti XX veka!!!
Pojavljivanje ovog romana smatralo se svojevrsnim kulturnim, društvenim incidentom, ideološki protivpožarci su objavili rat Maloj braći evanđeoskih biciklista Ružinog krsta...
Pojavljivanje ovog romana pre dve decenije smatralo se svojevrsnim kulturnim, društvenim incidentom, ideološki protivpožarci su objavili rat Maloj braći evanđeoskih biciklista Ružinog krsta. Progon se do danas nije završio ali je književna imaginacija Fame postala stvarnost.
U ovom jubilarnom izdanju tekst romana dopisan je novim uvodom Svetislava Basare i tekstovima Davida Albaharija i Branka Kukića. Bilo je za očekivati da su za dve decenija tajnom društvu prišli još neki članovi, na kraju knjige je spisak starih ali i novoprimljenih biciklista.
Jedino što sa sigurnošću možemo da tvrdimo je da smo stariji za dve decenije i desetak izdanja ovog romana. Oni novopridošli tek treba da počnu da troše metafizičko vreme Fame o biciklistima. Putovanje se nastavlja.
"Konačno, negde početkom leta 1986, sasvim sam odustao od namere da Fama - tada još bez imena - bude «kompaktan» roman u kome bi neki ljudi, u nekim oklonostima, lamentirali nad palošću sveta i iznosili svoje pseudosisteme. Naše vreme, mislio sam, je vreme fragmentarnosti, poludovršenosti, nedovršenosti. Pisaću poglavlja, mislio sam dalje, samo do granice na kojoj prestaje unutrašnji smisao. Ređaću ih onakva kako nastaju. Neću pokušavati da nasilno krpim i lepim nespojivo da bih dobio varljivi utisak celine. Ako je već sve u svetu rasuto; ako su «stvari koje treba da budu zajedno razdvojene, a stvari koje treba da budu razdvojene - spojene», zašto bih se ja upuštao u avanturu njihovog veštačkog spajanja. Na ruku takvim razmišljanjima išla mi je i tadašnja lektira (Špengler, Genon, Ortega i Gaset) iz koje sam usvojio saznanje da propast celovitosti, degradacija i degeneracija sveta uopšte nisu loše stvari, da su one neizbežne etape koje prethode Spasiteljevom drugom dolasku i obnovi sveta."
Svetislav Basara
"Ova knjiga je, u stvari, povest o trenutku koji nije postojao. Zbog toga ona po svojim osnovama nadilazi Istoriju, ludački se kikoćući na njenom grobu. Što bi rekao Šatobrijan, koji je nemalo patio od sindroma istoričnosti - ovo su uspomene s one strane groba Istorije."
Branko Kukić
"Pre dvadeset godina, pomislio sam, ništa me nije pripremilo za pojavu Fame o biciklistima. Basara je do tada objavio svoje prve priče i romane, a ja sam u mojoj zbirci Fras u šupi objavio priču "Svetislav Basara intervjuiše Samjuela Beketa za Treći program radio Beograda". Basarini rani romani ukazivali su na spisateljsku razigranost, na postmodernističko poigravanje sadržajem i formom, na prepuštanje apsurdu, što su sve odlike tipične za Basarin prozni postupak, ali ništa nije nagoveštavalo veliki skok, veliki prelet, koji će se odigrati objavljivanjem romana koji će postati još tipičniji primer njegove proze. Posle pojave Fame o biciklistima, slobodno se tako može reći, srpska proza više nije bila ista, kao što ni Basara više nije bio isti pisac, kao što ni ja nisam bio isti čitalac."
David Albahari