Roman smešten u "međuratni" Zagreb, od godine 1920. u kojoj se agramerski birgeraj polako, ali bez mnogo krzmanja priklanja novoj državi, poretku i "opančarskoj kraljevini", preko svih turbulencija dvadesetih i tridesetih u jednoj dosta nesolidno sklepanoj državnoj tvorevini, do predratnog zasumračenja i, konačno, nastanka kanibalskog i varvarskog ustaškog poretka. A kroz sve će te mene naše dobro građanstvo proglavinjati poslušno i smerno, aplaudirajući kome treba, huleći na koga je preporučljivo, zaboravljajući i samo postojanje onih koji su proglašeni nepostojećim. I nadasve Gledajući Svoja Posla, brinući se samo za svoje sledovanje "pileće juhice".
Ruta Tannenbaum - i roman i naslovni lik - jeste književna fikcija, ali ima više nego nedvosmislen uzor iliti model u istorijskoj stvarnosti: sudbinu Lee Deutsch, jevrejske zagrebačke devojčice koja je tridesetih godina bila velika pozorišna zvezda, da bi dolaskom NDH preko noći bila pretvorena u samo još jednu "rasno nedostojnu" Jevrejčicu, srušena u blato, u anonimnost i podređenost, u socijalno a potom i biološko poništenje. Odatle nije bilo povratka: jedina "perspektiva" bio je stočni vagon, a pravac - konclager. Lea Deutsch se, poput miliona drugih, nikada nije vratila odande. S tim da je ona bila odviše poznata da bi za nju bilo ko mogao reći da "nije znao" da je naprasno nekuda nestala: bilo bi to kao da, recimo, kažete da niste primetili nestanak jednog tornja katedrale... Mnogo godina kasnije, "u većinskom Zagrebu ništa se ne zove imenom Lee Deutsch", zapisaće Jergović u Appendixu romana....
Teofil Pančić