Opis:
Prozni testament naše velike književnice.
Epoha je počinjala:
pedesete godine XX stoleća posle Hrista. Prelom veka. Epoha koja se u
našoj zemlji, tada Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, menjala
neverovatnom brzinom. Deset godina, od 1950. do 1960, pričinjavaju mi se
kao deset vekova ali, uistinu, i kao deset godina stopljenih u kratku
traku zgusnutog, već nerazgovetnog vremena...
Nastavak prve knjige
Prozraka Svetlane Velmar-Janković u potpunosti rasvetljava odiseju njene
porodice kroz prilike i neprilike novog vremena i novog,
socijalističkog režima, gde je bilo malo ili nimalo mesta za pripadnike
poražene i omražene građanske klase. Zahvaljujući svojoj mladosti, bolje
reći nedužnosti, odličnim ocenama tokom školovanja i rešenosti da
svojim radom i upornošću ne odudara od svoje generacije, Svetlana
Velmar-Janković uspela je da se izbori za svoje mesto u novom poretku a
da se ne odrekne ni svoje prošlosti, ni svojih najbližih.
U
okruženju književnih tradicionalista po završetku rata, Velmarova se sa
grupom vršnjaka i literarnih istomišljenika svrstava u moderniste, u
čuvenu „rezervnu generaciju“ u doba najtvrđeg socrealizma, i počinje da
objavljuje svoje priče, kritike, oglede, prevode. Trnovit put do
samopotvrđivanja i uspeha pratio je Svetlanu Velmar-Janković ponajviše
zbog sudbine njenog oca, poznatog pisca Vladimira Velmara-Jankovića,
koji je posle rata bio primoran da emigrira kao pripadnik Nedićeve vlade
i „domaći izdajnik“ osuđen u odsustvu na smrt. Ova knjiga je, pored
ostalog, i ispravljanje te nepravde i podizanje trajnog literarnog
spomenika Vladimiru Velmaru-Jankoviću.
U dodatku Prozraka 2
priređivač Žarko Rošulj priključio je brojna dragocena dokumenta,
fotografije i pisma iz porodične arhive koja prate i ilustruju ovu
jedinstvenu, dramatičnu životnu priču.