Gičin Funakoši – „Otac karate-doa“ – bio je taj koji je povezao vreme kada je karate bio strogo okinavljanska veština samoodbrane obavijena velom najveće tajnosti i današnje doba kad je postao ratnička veština uvežbavana širom sveta. Kao izuzetno skroman čovek, on nije bio voljan da piše autobiografiju i uzdržavao se od toga sve do svoje devedesete godine.
Obrazovan u duhu konfucijanskih klasičnih dela, on je vrlo rano počeo da radi kao školski učitelj, ali je posle višedecenijskog vežbanja karatea pod paskom najboljih majstora odustao od takvog zarađivanja za život da bi ostatak života posvetio popularizaciji i širenju te veštine. On je pročistio i osavremenio tehnike i stručnu terminologiju, duhovnu suštinu je doveo u prvi plan i karate je evoluirao u pravu ratničku veštinu i način života, tj. karate-do. Vekovima su se na Okinavi vežbale različite forme goloruke borbe, ali zbog nedostatka pisanih zapisa često su se maštovite izmišljotine preplitale s činjenicama. Ova knjiga je i iz tog razloga izuzetno dragocena. Jer, pričajući o svojim slavnim učiteljima – ne samo o njihovom tehničkom majstorstvu, već i o načinu na koji su postupali u kritičnim situacijama – Funakoši otkriva šta je pravi karate. Ni priče koje ispreda o sebi nisu ništa manje poučne – njegova odlučnost da nastavi vežbanje te veštine kojom je počeo da se bavi isključivo radi poboljšanja svog zdravlja, nepokolebljiva istrajnost u sučeljavanju sa životnim nedaćama, strogo uvažavanje samurajskog životnog stila i samopouzdanje – to su sve bile osobine koje su ga krasile i u poznoj dobi i pripisivao ih je svom vežbanju karate-doa.