„Ako pređeš reku, ako pređeš reku, rekao je otac, više nikad nećeš kročiti u ovu kuću. Ako odeš na drugu stranu, pazi se, ako odeš na drugu stranu.“ Mali sam bio kada mi je ovo prvi put rekao. Bio sam do pola njegove ruke, dotle sam dosezao, opet propinjući se na prste da porastem, samo da se malo primaknem braći koja su bila za glavu viša od oca, kad klekne. Mali sam bio, ali se sećam. Gledao je negde tamo, kao da brdo i šuma u daljini ne postoje, kao da su ruševine spaljenih kuća tu zbog vrana, kao da ništa nije važno, ništa, kao da njegov pogled prolazi kroz sve.’’
Roman u pričama, ili priče nanizane kao roman, belgijske autorke iz Brisela, Ženevjev Dama, otkriva nam čudesan svet preko obale.
Zašto je važno ne preći na drugu stranu? Ova proza uranja u mit o identitetu, prijateljstvu, (ne)važnosti zabrana. Raskrinkati misteriju druge obale, univerzalno je pitanje, a ovde, dodatno, osenčeno porodičnom pričom