Memoari Franše d’Epera su nastali na osnovu njegovih dnevničkih beleški koje je on zapisivao tokom njegove bogate vojničke karijere. U poslednjem periodu života, Franše d’Epere je beleške redigovao, obogatio i zahvaljujući pomoći oficira koju su služili pod njegovom komandom, prekucao. Original memoara je u privatnom arhivu gospođa Klod i Florijan de San Pjer, a mikrofilm memoara se nalazi u arhivu istorijskog odeljenja francuskog ministarstva odbrane u Vansenu.Memoari se sastoje od 12 poglavlja, kao i četiri aneksa koje je Franše d’Epere uključio u tekst memoara kao svedočanstvo o događajima koji osvetljavaju prilike u kojima je on bio glavnokomandujući general savezničkih armija na Solunskom frontu.Pored samih memoara knjiga sadrži i predavanje koje je Franše d’Epere održao posle pogibije kralja Aleksandra u Marseju, autograf njegovog pisma njegovom prijatelju Le Šateliju iz novembra 1918, predgovor D’Eperea knjizi Vitezi slobode, kao i reakcije srpske štampe na dodelu čina počasnog vojvode Franše d’Epereu 1921.Bitka kod Dobrog Polja je bila jedina odlučujuća bitka u Velikom ratu
Ona je prouzrokovala urušavanje bugarskog fronta, činjenicu od velike važnosti i čije posledice su bile ogromne. Pešadijski general Fon Kul, koji je sukcesivno bio šef glavnog štaba generala Fon Kluka, zatim grupe armija princa Ruprehta, priznao je da nema nikakve sumnje da je ta katastrofa bila tačka preokreta u svetskom ratu i jedini razlog zbog koga je Visoka nemačka komanda zatražila primirje i mir. Put za Konstantinopolj, i za Beč, Prag, Drezden i Berlin bio je otvoren za trupe Antante.General Ludendorf je izričito potvrdio i major baron Fon den Buh, izaslanik Visoke komande u Rajshtagu je izjavio šefovima partija 2. oktobra da je ’bugarska katastrofa okrenula naše planove naopačke“.
Cena je iskazana sa PDV-om.