Svuda ćeš me pronaći, roman o večitoj dilemi imati ili biti, o potrazi za sopstvom, kritika savremenog društva koje nas "tera" da postanemo potrošači i da stvaramo deponije diploma, prestiža, garderobe, računa, glamura, lažnih osmeha, putovanja, leševa lažnih prijatelja, lažne ljubavi, lažne dobrote, ambicija... Roman u kojem autor postavlja suštinska pitanja ali ne daje sve odgovore. To prepušta pažljivom, posvećenom čitaocu koji od književnosti očekuje više.
"Njegove reči me baciše u duboko razmišljanje. I sve što je govorio videh pred sobom. Pa se složih i postideh pred njim. I osetih se loše, jer mi na um pade da ja delim pravdu. Kako sam samo uskovid, pomislih. A starac se nasmeši i reče: „Kritikuj sebe, ali ne osuđuj, već oprosti i sebi. I ti kao i ja, kao i svi, si samo čovek.
Shvati, ali nemoj ubijati sebe i mučiti. Ako si razumeo i video, onda vežbaj pa promeni. Neće čak ni vrlina pasti sa neba. Mora se u njoj istrajavati. Mora se vežbati i truditi da činimo dobro. Nije to uvek lako, zar ne? Ljudi misle dobar sam i to je sve. A jesmo li takvi? Imamo li više mana ili vrlina?
Znam odgovor, a znam i šta ćeš reći. Ali grešiš. Nismo tako ni dobri ni plemeniti. Moramo se učiti i truditi da budemo. I nemoj da te to deprimira, radosti, već prihvati i budi zahvalan, što si shvatio i saznao šta treba da radiš. Ne dozvoli da te tuđi greh zarazi, ali nemoj suditi. Oplakuj ih. Možda se bore sa nečim, a mi to ne znamo. A možda su i zli, pa ne žele da se poprave ili žele i druge da povuku za sobom i zaraze sve druge svojom zloćom i grehom, ali ne sudi im, radosti moja.
Oplakuj ih jer stradaju. Umiru… Hajde vreme je da pođemo dalje."