Lavirint ljudskog pamćenja – načini na koje ga prilagođavamo i menjamo, obmanjujemo i oslobađamo se njime – teritorija koju je Kazuo Išiguro napravio svojom.
Suočavanje sa bolnom prošlošću, samozavaravanje, nepouzdanost sećanja, nostalgija – samo su neke od tema koje Išiguro obrađuje u ovom, ali i u svojim ostalim romanima.
Kristofer Benks, engleski dečak rođen u Šangaju početkom dvadesetog veka, ostaje siroče sa devet godina kada su njegovi roditelji nestali pod sumnjivim okolnostima. Poslat da živi u Engleskoj, on odrasta i postaje renomirani detektiv i, više od dvadeset godina kasnije, vraća se u Šangaj, gde besni kinesko-japanski rat, kako bi razrešio mučna sećanja na prošlost i rekonstruisao svoj identitet.
Priča je jasna, preipovedačevo kazivanje izvanredno, glas kontrolisan, detaljan i nepristrasan, njegova preciznost ne iznenađuje, budući da je on neko ko je svoj život posvetio ispitivanju detalja i objektivnom mišljenju. Ali, unutar slojeva njegovog narativa, polako se otkriva ono što on ne može ili neće da vidi: da na njegovo pamćenje, uprkos onome u šta želi da veruje, ne utiču njegove tragedije iz detinjstva; da njegove moći percepcije, najavljena jasnoća njegove vizije, mogu biti zaslepljujuće kao i prosvetljujuće; i da najjednostavnije želje – detova za roditeljima, čovekova za razumevanjem – mogu dovesti do najkomplikovanijih istina.