Ništa nije konačno, pa ni uspomene
Žive uspomene, staze i bogaze kojima tumaramo čitavog života, obmanjujući se sentimentalnošću i trujući se gorkim istinama i spoznajama, autentičan su prostor skoro svih romana Kazua Išigura. Oštar humor, ironija i pronicljivost i u ovom romanu stvaraju dinamičnu sliku sveprisutne prošlosti koja menja stvarnosne slike.
Kristofer Benks, engleski dečak rođen u Šangaju, ostao je siroče sa samo devet godina. Otac je bio umešan u trgovinu opijumom između Kine i evropskih zemalja. Pošto su prevarili generala Vang Kua, lokalnog gospodara rata, njegovim roditeljima se gubi svaki trag. Kristofer je poslan u London na školovanje, gde postaje renomirani detektiv. Iako je uvek verovao da su mu roditelji živi, u svojim tridesetim vraća se u Šangaj u kome besni kinesko-japanski rat (1937–1945), spuštajući se u ruševine grada i ostatke vlastitih uspomena, pokušavajući da pronađe roditelje.
U apokaliptičnoj atmosferi Šangaja, između arogantnih stanovnika Međunarodnog naselja i kineske sirotinje, Benks, poganjan uspomenama u kafkijanskim lavirintima vlastitih spoznaja i želje da pronađe roditelje i „da iskoreni zlo” i „očisti svet od zla”, naivno verujući da će sprečiti nadolazeću katastrofu Drugog svetskog rata, dospeva u emotivnu tminu koja ga sve više udaljava od cilja.
Prevod sa engleskog: Miloš Mitić
„Retko čitate roman koji vas toliko ubedi da predstavlja proširenje mogućnosti fikcije.“John Carey, Sunday Times
„Išiguro je najbolji i najoriginalniji romanopisac svoje generacije i Kad smo bili siročad nije mogao da stvori nijedan drugi autor. Delo koje proganja i dotiče do suza.“Susan Hill, Mail on Sunday
„U ovom romanu, Išiguro nam se otkriva ne samo nadomak vrhunca svojih moći, već i kao samostalna liga.“Boyd Tonkin, Independent
„Maštovito delo koje prevazilazi inteligenciju i ukus.“ ― Times Literary Supplement