U gradu San Agustin de Tango nikada ne znate šta će se dogoditi, ili koga ćete sresti, teško je razlikovati banalno od realnog, a opasnost, delirijum ili istina vrebaju iza ugla. Tokom čitavog dana – jučerašnjeg – obuhvaćenog ovim romanom, glavni junak i njegova voljena supruga prisustvuju neobičnim dešavanjima: muškarca giljotiniraju zbog propovedanja intelektualnih zadovoljstava seksa, u zoološkom vrtu noj proždire lavicu, a možda i ne, jer u Emarovom nadrealnom svetu do izvesnosti je teško doći.
Emar, savremenik Pabla Nerude i Visentea Uidobra, pisao je pretežno tokom međuratnih godina. Iako je uticaj evropske avangarde na njega očigledan, teško je ne proglasiti ga postmodernističkim piscem, koji je skoro pola veka ispred svog vremena. Pinčon, Vonegat, Gadis i mnogi drugi, idu, nehotice, njegovim stopama, a gotovo sigurno ga nisu čitali.
Nije teško razumeti zašto su Emarovi savremenici bili zbunjeni ovim romanom. Filozofske peregrinacije nikada nikuda ne vode; primetno je odsustvo političkih i ideoloških skela, čini se da je Emar više zainteresovan za postavljanje pitanja nego za odgovaranje na njih.
Međutim, ono što je svojevremeno izgledalo kao nedostatak, sada to više nije. Odavno smo shvatili značaj same aktivnosti a ne cilja, kao i to da je potraga za krajnjim značenjem naivna namera.
Juče je, dakle, jedna krivulja iz prošlog veka, koja izgleda nekako savršeno usklađena sa našim današnjim, a verovatno i sutrašnjim (ne)prilikama.
Prevod sa španskog: Branko Anđić
Predgovor: Alehandro Sambra
***
Ovaj prethodnik svih nas, u svom spokojnom delirijumu, ostavio nam je kao testament živi svet naseljen nestvarnošću koja je uvek neodvojiva od najtrajnije stvarnosti. – Pablo Neruda
I imali ste ludaka Huana Emara koji piše pravu čileansku prozu. Moramo da počnemo od njega, čak iako ga niko nije čitao. – Alehandro Hodorovski
Pablo Neruda…zvao ga je „naš Kafka“ i napisao: „Moj drug Huan Emar će sada dobiti ono na čemu mi ovde nismo škrti: posthumno poštovanje“. Čini se da je njegovo predviđanje napravljeno nekoliko decenija ranije, ali, dobro, bolje kasno nego nikada. Juče je čudna i šarmantna mala knjiga, manje predskazatelj magičnog realizma koji dolazi, nego sui generis zaobilaznica. — The Nation
„Juče“, strogo govoreći, nije vežba u stilu toka svesti, iako Emar krči ruke koliko i Džojs ili Vulf nad unutrašnjim radom uma. Jedan poseban dan života, Emar puni spektaklima, obrocima iz više jela, posetama prijateljima i porodici i filozofskim sanjarenjima. Um je najprihvatljiviji, najmaštovitiji, sugeriše on, kada je u dokolici... Emar nas podseća da ni u knjigama ni u životu nikada nemamo direktan pristup stvarnosti, ali da to može poslužiti kao oslobađajuća smetnja, poziv na stvaranje. — Full Stop
„Juče“ – jedan je od najslađih, najzabavnijih romana. To je portret srećnog braka; bizarna jednodnevna pikareska; i priča koja se opire svakom logičkom shvatanju.— NPR
Huan Emar, čileanski pisac koji izrazito podseća na spomenik neznanom vojniku. — Roberto Bolanjo
Prethodnik svog vremena, Huan Emar je nesumnjivo pisao za čitaoce budućnosti i podjednako je arogantno i uzbudljivo pretpostaviti da smo mi ti čitaoci, mi. — Alehandro Sambra
Emar nema presedana, a ni sebi ravna. — Sesar Aira