„Verujem da je Anđeo za mojim stolom, autobiografija u tri knjige, jedna od najlepših i najdirljivijih knjiga koje sam pročitala i najbolja knjiga koju je napisao neki Novozelanđanin.“
Džejn Kempion (Jane Campion), novozelandska rediteljka
„Putovanje kroz svetlo detinjstvo, kroz mračna iskustva navodnog ludila, sve do obnove njenog života kroz pisanje. Ovo je herojska priča ispričana angažovanim tonom, prožeta duhovitim stanovištima i moćnom imaginacijom. Reč je o jednoj od najvećih autobiografija napisanih u 20. veku.“
Majkl Holrojd (Michael Holroyd), britanski biograf, Sunday Times
Prosvetljujuće reči Dženet Frejm su utoliko dragocenije što su istrgnute iz čeljusti nesreće njenog ranog života. To je jedan od autobiografskih klasika. Ona je znala da pisac mora da istražuje svoju dušu da bi rekao bilo šta što je suštinski istinito i uistinu važno; I sama je proživela tu teškoću. Ipak čitati je nije teže nego sanjati“.
Hilari Mantel (Hilary Mantel), britanska književnica
U ovoj autobiografskoj trilogiji Dženet Frejm opisuje svoje odrastanje u Danidinu i Omaruu dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka u porodici železničara, zatim školovanje, dugodišnju hospitalizaciju, usamljenički život i uspešnu književnu karijeru. Nakon što joj je, kao mladoj devojci na početku studija, pogrešno dijagnostikovana šizofrenija, Dženet Frejm je bila primorana da provede više godina u psihijatrijskim institucijama. Izbegla je podvrgavanje lobotomiji kada se saznalo da joj je dodeljena najvažnija nacionalna nagrada za književnost. Kao što više puta kaže u ovoj autobiografiji: „spaslo me je pisanje“. Među „spasitelje“ se može ubrojati i novozelandski pisac Frenk Sardžeson, koji joj je, kada je izašla iz psihijatrijske bolnice, ponudio krov nad glavom i podučavao je kako da preživi kao pisac. Sardžeson je bio „anđeo za njenim stolom“.