Opis:
„Majka Batija Ovic je strahovala da će usamljeni patuljak biti dvaput bespomoćniji od džina: jedina snaga njene dece, verovala je ona, leži u njihovom broju. Na samrtnoj postelji postavila je pravilo koga će morati da se pridržavaju do kraja života, i to pravilo će im na kraju spasti glave: ‘Uvek se držite zajedno, i u dobru i u zlu. Nikad se ne razdvajajte, čuvajte jedni druge, živite jedni za druge.’ Preklinjala ih je da razviju zajedničko umeće kako bi mogli skupa da se izdržavaju i da nikad ne zavise od milosti neznanaca – da odaberu jednu profesiju koja ih neće ostaviti izolovane ili izopštene, već će učiniti da budu toplo prihvaćeni; profesiju koja će im omogućiti da prosperiraju. Pozornica se činila kao savršen izbor, jer na njoj bi mogli pobrati aplauze, pažnju, uvažavanje. …“
Umetnik i pobožni transilvanijski Jevrej – Šimson Ajzik Ovic – u periodu od 1886. do 1921. godine je dobio desetoro dece, od kojih su sedmoro bili patuljci. Ovi poslednji su osnovali zabavnu i umetničku trupu Liliput, i iz svog sela Rozavlja, danas na severu Rumunije (u blizini sa Ukrajinskom granicom), krenuli u osvajanje pozornica širom centralne Evrope i postali svojevrsne zvezde. Godine 1944. bivaju deportovani u Aušvic, ali ne kao obični Jevreji, nego kao pacijenti doktora Jozefa Mengelea koji je na njima, kao i brojnim drugima s raznoraznim deformisanostima, vršio mnoštvo bestijalnih i pseudonaučnih eksperimenata. Njihova deformisanost, paradoksalno, spasila im je život jer ih je Mengele, kog je prevashodno zanimala naučna karijera, štitio od sigurne smrti, nadajući se da će uz pomoć njih doći do novih naučnih otkrića u vezi sa genetikom. Ovicovi su dočekali rusko oslobođenje, živeli nekoliko godina u Belgiji, da bi se potom konačno preselili u Izrael, gde će ih konačno tek smrt rastaviti.