Logoterapija je psihoterapeutski pravac, ali i praktično umeće pronalaženja i osnaživanja smisla života. U njenoj osnovi leži uverenje da su ljudska bića, mimo potrebe za zadovoljstvom ili moći, iznad svega bića koja su oblikovana traganjem za smislom kao svrhom i najvrednijim stupnjem samoostvarenja. Ova veština razvijana je nakon jednog od najužasnijih poglavlja istorije čovečanstva, u vremenu koje je istovremeno predstavljalo iskorak iz užasa jednog iskustva, ali i nagovestilo mnoge specifično savremene probleme sa kojima se ljudsko biće suočava i koje teži da prevlada. Zato su dela Viktora Frankla, uglednog bečkog psihijatra i neurologa, nezaobilazni sadržaji za upuštanje u možda i najvažniju životnu potragu.
Jedanaest meseci nakon što je oslobođen iz koncentracionog logora, Viktor Frankl je održao niz javnih predavanja u Beču. Psihijatar koji će uskoro steći svetsku slavu izložio je u ovim predavanjima, neposredno govoreći o samoubistvu, uništenju i životu u logoru, svoje ključne misli o smislu, rezilijentnosti i važnosti prihvatanja života čak i pred velikim nedaćama.
Franklove reči danas odjekuju podjednako snažno kao i 1946. On pruža pronicljivo istraživanje maksime „Živi kao da živiš po drugi put, i kao da si prvi put postupio pogrešno, kao što ćeš i sada postupiti”, i otkriva svoje osnovno uverenje da svaka kriza sadrži priliku. Uprkos neizrecivim užasima logora, Frankl je iz snage drugih logoraša stekao uvid u to da je uvek moguće „reći da životu”, što je duboka i vanvremenska lekcija za sve nas.