U trećem tomu, objavljenom pod nazivom „Alojzije Stepinac, ustaški vikar: Pokrsti se ili umri“-101 razlog zašto ne može biti svetac, na 878 strana izveden je 101 dokaz baziran na arhivskim dokumentima, to jest predstavljen je 101 ključni razlog zašto Stepinac ne može da bude kanonizovan, jer bi to bio opasan presedan u istoriji čovečanstva, kojim bi kanonizacija Svete Tereze Benedikte od krsta, kanonizacija Vukašina Mandrape, bila dovedena do apsurda a žrtva 57 rabina i uništenje oko 50000 Jevreja na teritoriji Nezavisne države Hrvatske, više od ukupnog broja sa teritorije čitave Jugoslavije, i kultura sećanja na njih bila bi ovim činom obezvređena, a osećanja žrtava povređena, kao i dostojanstvo žrtava i njihovih potomaka. Takođe, taj čin predstavljao bi uvredu za sve časne vernike kako katoličke, tako pravoslavne ali i juudaističke vere i svih drugih naroda, nacija i veroispovesti koji su postradali tokom ,,ustaškog konačnog rešenja“ čiji je ,,duhovni stub“ bio Alojzije Stepinac, nadbiskup genocida i ustaški vikar.
U knjizi je od ukupno oko 75.000 postradale dece u Nezavisnoj državi Hrvatske dat poimenični spisak od 19.423 mališana, imenom i prezimenom od kojih su neki bili novorođenčad i nisu znali da kažu ni ,,mama“, a već su bili iz kolevke odvedeni u pakao Jasenovca, osuđeni na smrt kao „državni neprijatelji“ ustaške Nezavisne države Hrvatske.