Opis:
„Bila je u pravu koleginica Grahovac. Sudbina Veljka Guberine i moja su se isprepletale i bile su slične u mnogo aspekata. Ono što se desilo Guberini 1941. godine, njemu sa 14 godina, desilo se meni sa 30 godina. Pukom srećom izbegao je Veljko ustaški nož u Karlovcu i spasao se samo zahvaljujući oskudnom znanju italijanskog jezika koji je, iz želje za znanjem sam učio, i kome su italijanski vojnici, koji su stanovali u kući njegove majke, dali propusnice da sa majkom i sestrom izađe iz Karlovca. To dete je kasnije postalo najveći srpski advokat, krivičar, tribun, iskreni patriota i rodoljub.
Kada sam 1991. godine napuštao Zagreb i sa porodicom krenuo put Srbije osećao sam se isto kao Guberina 1941.,za sobom ostavljaš ceo jedan život, drage ljude... Najteže je prihvatiti činjenicu da si nepovratno izgubio zavičaj...“
– Adv. Milan Sučević
Postojan i spreman za podvig je samo onaj čovek koji drži do svojih korena, do svog porekla. Znao je to i držao se toga Veljko Guberina, i zato je on mogao da iznese ono što se od njega tražilo, da bude uzor drugima, a da pritom ostane – samosvojan.
Držao se vere svoje pravoslavne, i tradicije na njoj sticane; držao se nepisanog ali vazda važećeg kodeksa po kojem je veličina žrtve mera čoveka. Osećao je u sebi vekove predaka. Čuvao je ime svoje srpsko. Uvek Srbn, a građanin sveta, Veljko Guberina bio je pravnik (advokat) za kojeg je Pravda iznad prava, Istina inad interesa, a Ljubav Božja kruna sveta.
Njegova saradnica advokatica Slavica Grahovac takvog ga je upoznala, i s takvom slikom njegovom, kroz knjigu koju ispisuje, izlazi u svet, da bi se pokazalo da je u vremenu kada su mnogi puzali bilo i ljudi koji su uspravno hodali. Jedan od njih bio je upravo čovek kojem je ovo delo posvećeno – Veljko Guberina.