Roman o tišini koja odjekuje jače od reči – o gubitku koji menja sve i o nadi koja,
poput plime, uvek pronađe put da se vrati
Osamdesetih godina prošlog veka, Ansaldovi vode spokojan život, ispunjen međusobnom nežnošću i tišinom svakodnevice. Letnji odmor tradicionalno provode u kući na plaži, u društvu rođake Mirijam, vršnjakinje njihove šesnaestogodišnje ćerke Bete.
Jedne noći, obuzete mladošću i željom za avanturom, devojke se iskradaju kako bi prisustvovale druženju oko logorske vatre na obližnjoj plaži. Međutim, na to odredište nikada neće stići – a porodica ostaje slomljena pod težinom bola i pitanja na koja, naizgled, nema odgovora. Njih zna jedino Mirijam, ali ona odlučuje da o tome nikada ne progovori, noseći u sebi neizrecivi teret tajne i tišine.
Tragedija lomi porodicu Ansaldo. Ljubav supružnika, nekada snažna i postojana, osipa se pod pritiskom tuge I ostaje samo senka onoga što je nekada bila. Mirijam, zarobljena u vlastitom ćutanju, godinama luta kroz život, sve dok neočekivan susret s Leom, mladićem iz Rima, ne zapali iskru koja pokreće lavinu promena i nagoveštava mogućnost spasenja.
Ovo nije samo roman o razarajućem bolu već i o onome što dolazi posle njega – o pokušajima da se život sastavi iznova, o verovanju da ljubav ima isceljujuću snagu. Dirljivim i introspektivnim pripovedanjem autorka slika proces tugovanja, ali i snagu ljudskog duha da, uprkos svemu, pronađe svetlost u najdubljoj tami.
Prevod sa italijanskog: Gordana Subotić
Ovo je roman koji nas uči da volimo, da razumemo, često ono što se ne može razumeti, jer je previše crno, previše nasilno I suviše razorno. Čitanje koje će se dugo pamtiti. Zaista veoma lepa knjiga, vrhunske narativne lepote i velikog šarma. Solo libri
Ceo preostali život nije samo priča o bolu već i slavljenje snage veza I sposobnosti da se ponovo rodimo. Roberta Rekija slika svoje likove izuzetno živopisno, čineći ih stvarnim i opipljivim. Stil pisanja bogat je nijansama, a pripovedanje prikazuje složenost ljudskih osećanja s nežnošću koja očarava i iznenađuje. Recensioni Letterarie
Rekija koristi tečan i poetski narativni stil, smenjujući momente melanholije sa zracima nade. Slike koje stvara rečima su vizuelne, gotovo opipljive, pa čitalac uranja u unutrašnji svet likova bogat nijansama. Cveće, koje se često pominje u romanu, simbolizira krhkost i lepotu života. Alessandria Today