Opis:
Lagum je turska reč i označava mračan podzemni hodnik, tunel bez svetlosti. Beogradska tvrđava Kalemegdan bila je čuvena po lagumima koji su, kaže legenda, vodili i ispod reke Save i spasili život mnogom beguncu...
Lagum je izvanredna, svevremena, dramatična knjiga o Beogradu u toku nemačke okupacije i u vreme dolaska komunista na vlast po završetku Drugog svetskog rata. Ovo je roman u kojem se epohe i istorijski gestovi dovode u novi kontekst, daleko od ustaljene bespogovornosti; roman koji dokazuje da se istorija neprestano ponavlja i da je za građane Beograda, zapravo, epilog uvek potpuno identičan, bez obzira na to koji oslobodioci ili „oslobodioci“ dolazili u njega... Uvek su ovde najbolji prolazili najgore, pa tako i protagonisti ovog romana, koji su uglavnom ljudi intelektualci i pasionirani ljubitelji umetnosti i kojima je, osim ličnih i verbalnih uvreda, degradacije i poniženja od navedenih struktura, vrlo često neopravdano oduzimana imovina. U takvim situacijama ljudi su okrenuti sebi, izdvajaju se iz sveta i u lagumima svojih misli žive sopstveni život, koji im se oglašava kao drama, kao trpljenje i kao svojevrsna kazna. Sve te slike izuzetnih stanja Svetlana Velmar-Janković je naglasila sa težnjom da se u čovekovom životu naznače svi njegovi presudni tokovi, da se u pojedinačnome pronađe opšte, da se otkriju prava egzistencijalna jezgra, da se kaže puna dramatičnost i njeni izvori i da se svakoj životnoj situaciji skinu maske sa lica...
SVETLANA VELMAR-JANKOVIĆ rodila se u Beogradu, školovala u Beogradu i živi u Beogradu.
Kao sekretar i urednik časopisa „Književnost“ bila je i u uredništvu koje je vodio Eli Finci i u uredništvu koje je vodio Zoran Mišić. Dugo je uređivala, u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“, edicije savremene jugoslovenske proze i esejistike. Osnovala je biblioteku „Baština“.
Objavila je romane: Ožilјak (1956; drugo, prerađeno izdanje 1999), Lagum (1990), Bezdno (1995), Nigdina (2000) i Vostanije (2004); romansiranu autobiografiju Prozraci (2003); eseje: Savremenici (1968), Ukletnici (1993), Izabranici (2005) i Srodnici (2013); zbirke pripovedaka: Dorćol (1981), Vračar (1994), Glasovi (1997), Knjiga za Marka (1998) i Očarane naočare (2006); molitve Svetilnik (1998); dramu Knez Mihailo (1994); knjigu drama Žezlo (2001) i monografiju o Beogradu Kapija Balkana (2011).
Nagrade: „Isidora Sekulić“, „Ivo Andrić“, „Meša Selimović“, „Đorđe Jovanović“, „Bora Stanković“, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u 1992. godini, Ninova nagrada za roman godine za Bezdno (1995), Nagrada „Neven“, Nagrada „Politikinog zabavnika“, Nagrada „6. april“ za životno delo o Beogradu, Nagrada „Mišićev dukat“, Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“ i Nagrada „Žak Konfino“.
Dela su joj prevođena na engleski, francuski, nemački, španski, italijanski, bugarski i mađarski jezik.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je na izbornoj Skupštini 2. novembra 2006. a za redovnog člana na izbornoj Skupštini 5. novembra 2009.