Roman o danima u kojima smo pokušavali brojevima (ljudi, novca, inflacione stope, bojišta, kriminalnih događaja, poginulih...) da obuhvatimo vlastito postojanje i shvatimo kolika je dubina našeg pada u najniža osećanja i kolika je želja da se uzdignemo iznad dramatične stvarnosti, na bilo koji način. Brojanje Dragane Stanković je neposredan doživljaj traumatične poslednje decenije XX veka iz perspektive mlade lekarke koja pokušava da spasi smisao života svoga sina i nađe izlaz iz dubioze lične životne priče. Međutim, Dragana Stanković ne želi samo da čitaocu opiše "društvenu i socio-psihološku panoramu", ona osnovnu priču obogaćuje gorkim sarkazmom ali i razigranom ironijom usmerenom na sve i svakoga, na glavnog junaka pogotovu.
Na stranicama ovog romana oživljavju ponovo svi autentični likovi "Miloševićeve ere"; zbunjeni i osiromašeni intelektualci, roditelji čija su deca porasla preko noći, mračni likovi kriminogene stvarnosti, narod koji je od veštine preživljavanja stvorio način života... Raznolika slikovitost i lucidne veze između likova i situacija romana stvaraju autentično iskustavo mislećeg čoveka koji hoda po rubovima ljudske svesti i kolektivnog osećanja nesigurnosti
Dragana Stanković želi da, kroz svoju junakinju Milicu, o svetu progovori iz perspektive razbijenih snova i bola stvarnosti. Ali i iz pozicije nostalgije savremenog čoveka koja vrhuni potrebom da se pronađu duhovna i emocionalna uporišta i da se knjiuževnom imaginacijom nasluti ono što bi moglo da nas, za tren makar, ispuni osećanjem sigurnosti i smisaonosti.