Roman Ja sam mačak, komično remek-delo, japanskog klasika Nacume Sosekija (pisan je između 1905 i 1906. godine) predstavlja satiričan pogled na japansko društvo, s akcentom na srednju klasu, tokom Meiđi perioda. Sa oštrom duhovitošc´u i sarkastičnom oštricom, ovo nesvakidašnje delo prati hirovite avanture udomljenog, poprilično lenjivog mačka, koji luta po komšiluku i prvenstveno posmatra i izučava ljude, s kojima provodi mnogo više vremena, ume-sto da je sa drugim mačkama. Komentariše prevashodno sve gluposti i mane ljudskog roda, retko kad i vrline, počevši od svog mrzovoljnog domaćina Kušamija, učitelja engleskog jezika, njegove porodice i brojnih prijatelja, koji mu često dolaze u posetu, ponekad i nenajavljeni… „Nonšalantan niz anegdota i mudrarija, koje je ispričao mačak koji nema ni ime i koji nikada nije ulovio miša, i nije dobar ni za šta osim za posmatranje ljudskih bic´a u svakodnevici…” – Njujorker. Pored harizme pisca „teških” tema, osobito svojim ranim delima predstavlja se još jedan Soseki – komičar silovite inspiracije i britke oštrice, i onda kada je njegov humor satkan od fine ironije, kao i onda kada mu je bliža bespoštedna satira, pokatkad do otvorenog cinizma i ne uvek u „politički korektnom” maniru. Umesto anatoma društva i forenzičara ljudskog srca, naročito u toj ranoj fazi javlja se Soseki stilista i pripovedač, transcendentan prema realnosti i sav predan beskrajnim jezičkim igrarijama i bravurama. Ceo svoj obimni opus pisac će proizvesti za samo poslednjih desetak godina života, dok humor u atmosferi pozorišta apsurda dominira prvim romanom Ja sam mačak, koji bi se mogao nazvati paradigmom njegovog ukupnog stvaralaštva…