XVI DERETIN KONKURS ZA NEOBJAVLJENI ROMAN

Nagrada „Miroslav Dereta” 2021.

obrazloženje žirija

Na XVI Deretinom konkursu za neobjavljeni roman za nagradu “Miroslav Dereta”, u periodu od 1. marta do 1. jula 2021. godine, stiglo je 150  rukopisa…

Žiri koji je višemesečno radio u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Jasmina Ahmetagić i Petar V. Arbutina odredio je najuži izbor od 5 rukopisa za nagradu „Miroslav Dereta” za 2021. godinu.  To su romani: Siroče  Milice Maglov, Santjago Đorđa Ćirjanića, Glasovi iz podzemlja  Miroslava Radoševića, Zloduh Vladimira Kosića (alias Morian Lagartija) i Olivera uči nemački Jadranke Milenković.

Na poslednjoj sednici žiri je jednoglasno odlučio da nagrada „Miroslav Dereta” za 2021. godinu (koja se sastoji od povelje, štampanja nagrađenog rukopisa i novčanog iznosa) pripadne Miroslavu Radoševiću za roman Glasovi iz podzemlja.

Obrazloženje žirija uz kratke opservacije rukopisa koji su ušli u najuži izbor glasi ovako:

Milica Maglov: SIROČE

Iz neutralne perspektive trećeg lica, kroz paralelne narativne celine, Milica Maglov predočava sudbine svojih junaka od trenutka njihovog susreta i početka zajedničkog života, ali i njihovo stasavanje kroz ratne i sirotinjske godine, kako bi svoje junake prikazala u punom razvoju i sugerisala međusobnu uslovljenost njihovih sudbina. Uprkos opsežnom prikazivanju predistorija centralnih junaka i socijalno-psihološkoj motivaciji, autorka u svoj roman uvodi i važan mitološko-legendarni sloj, arhetipsku figuru Velike majke – vlašku Mumu Padori –  kojim dovodi u pitanje vlasništvo protagonista nad vlastitim životom i problematizuje njihovu slobodu izbora.

Vladimir Kosić (Morian Lagartija): ZLODUH

Ne znamo zašto je autor imao potrebu da na početku napravi "otklon" kroz strategiju citata knjige, odnosno karakteristične "studije slučaja"  jer na taj način čitavu priču je gurnuo u "papirni" identitet iako, videćemo kasnije, ima dovoljno dramaturške jačine da čitava pripovest funkcioniše sasvim nezavisno. Verovatno je na taj način želeo da joj da na ozbiljnosti a postigao je suprotne efekte. Kada se tome još priododa velika ambicija koja je trebala da stvori kompleksan narativ onda imamo spisak pokušaja od kojih je malo urodilo plodom. Postoji više razloga za tako nešto kao što su veoma nefunkcionalni dijalozi u koje je autor gurnuo sve ono što nije mogao da sklopi u priči ili bar to nije mogao tako da neke stvari postoje simultano; zatim, povremeno tragika i čudne okolnosti života glumca Miloša Popivode i paranormalne i oniričke sfere postaju intrigante priče ali ih ubrzo autor priguši svojim objašnjenjima i potrebom da priču razvuče i već pomenute nefunkcionalne dijaloge svojih junaka. Ovaj roman bi mogao da ima potencijal sa ovom idejom i postavkom, al ii sa potpuno drugačijom realizacijom.

Jadranka Milenković: OLIVERA UČI NEMAČKI

Ono što roman Olivera uči nemački čini svežim i zanimljivim upravo je par excellance umetničko svojstvo: pronađena perspektiva iz koje se prikazuju male ljudske sudbine u istorijskom kontekstu raspada Jugoslavije, Drugog svetskog rata, ali i posleratnog doba i golootočkog stradanja, o čemu svedoče sporedni junaci, često slučajni prolaznici kroz ovu narativnu šumu, u kojoj se ravnopravno pojavljuju svedočenja jednog paličnjaka, zlatne ribice, vučjaka ili mrtve kornjače. Takvom se, postupno uobličavanom perspektivom prevashodno i održava pažnja čitalaca, koju narativni glas usmerava čas na aktuelni položaj različitih junaka, čas na sećanja naslovne junakinje, a čas na zbivanja na srpsko-bosanskoj granici, da bi je već potom zaokupile ubedljivim esejiziranjem (o fenomenologiji grada, o svojstvima ljudskih energija ili ličnim imenima). Kroz niz slika, u svom fragmentarnom romanu, Jadranka Milenković nastoji da uhvati samu atmosferu življenja u izrazito širokom rasponu.

Đorđe Ćirjanić: SANTJAGO

Roman govori o snazi roditeljske ljubavi koja svojom snagom potčinjava sve nagone i želje za dominacijom, moći, vlašću, svim.  Ona pobeđuje izgrađene ličnosti, verske ikone, i sve drugo što postoji u stvarnom i imaginarnom svetu. Roman govori o snazi vere u Boga, o snazi i značaju iskustva i mudrosti, i još mnoštvo prikrivenih poruka koje se mogu tumačiti iz više uglova... U jednoj kasnoj noći, Santjago pronalazi vučicu Alinu i Davida, iz zaslepljenosti mržnjom prema Benisiu, dolazi do sukoba njih dvojice koji dovodi do razdvojenosti oca i sina. Jer Santjago jeste Davida smatrao sinom, kao i ovaj njega ocem . U svom bolu, u patnji, Santjago se suočava sa onim samcem, sa davnim sobom, sa zamišljenim Benisiom, Bartolomeom i Verom. Lomljenje duše između povređenosti, patnje, bola, mržnje, pomoći Davidu i mladom čoporu, samoće, prezira, njega rastrza na komade. On tako umoran samo želi da još jednom vidi svog sina. U lutanju, Santjago primećuje vučije tragove koji vode ka vinogradu i on shvata nameru svog sina. Ostatcima snage jurne prema vinogradu i vidi ljude koji nišane u vukove, u Davida. Podmeće se, telom ga štiti i daje život za svog sina, koji nakon nemilog događaja sedi na steni Velikog Vuka, posmatra zvezde i paljenje jedne nove, Santjagove.

O pobedničkom rukopisu:

Mioslav Radošević: GLASOVI IZ PODZEMLJA

U ovom romanu je, hvale vredno, izvedena priča o ezoterijskim i istorijskim naslagama urbanog nasleđa Beograda. Autor je uspeo da nađe veoma originalnu perspektivu iz koje bazični triler zaplet prerasta u slojevitu i višeznačnu priču o ljudima i sudbinama, objadinjenih večitom ljudskom voljom i željom za moći i sujetnom potrebom da se ovlada silama, koje svojom drevnošću i uticajima daleko nadilaze ljudska znanja i shvatanja. Narativ je što se tiče ritma i pozicioniranja likova u različitim ali ipak sveprožimajućim epohama izgrađen primereno i skoro bez greške, funkcionalan na nivou ličnih sudbina i kolektivnih političkih i ideoloških udesa, bazično u poslednjih sto i nešto godina a gledano iz pozicija zamišljenog i naznačenog istorijskog okvira priče i duže. Autor je uspeo da vešto izbegne stereotipna ponavljanja scena i pasaža iz romana sa sličnom tematikom kojih ima prilično na ovdašnjoj književnoj sceni (kako domaćih tako i prevedenih) i da izgradi dramatičniju i slojevitiju priču opremeljenu diskretnom ali neophodnom istorijskom aparaturom, didaskalijama i tumačenjima i odlično ukomponovanim smenama istorijskih perspektiva i epoha.  Možda bi efektniji naslov, na primer: Glasovi iz bunara duša (ima smisla jer oblik i prikaz podzemlja podseća na simetrični bunar), ili samo Bunar duša…. Ono što je nesporno je da je Miroslav Radošević napravio odličan međužanrovski roman u koji je uspeo da sažme nasleđe vekovnog trajanja Beograda u ezoterično intoniranoj priči ali i da stvori vektore razumevanja ljudske prirode, sudbine i borbe sa "silama nemerljivim" u kojoj je ljudska mudrost mera otkrivenog znanja i iskustva a želja za moći prvi korak puta ka propasti.

Uručenje nagrade „Miroslav Dereta” Miroslavu Radoševiću i promocija nagrađenog roman „Glasovi iz podzemlja” obaviće se u Galeriji 73 na Banovom Brdu početkom decembra, na Dan gradske opštine Čukarica...

U Beogradu, 15. septembar 2021.

Žiri:

Zoran Bognar, predsednik

Jasmina Ahmetagić

Petar V. Arbutina