„Drugi glasovi, druge odaje“ je poluautobiografski roman-prvenac Trumana Kapotea, koji mu je doneo slavu i reputaciju najvećeg američkog književnog talenta, ali i njegovu karijeru, pošto je postao traženi scenarist, lansirao u holivudsku orbitu. Reč je o bildungsromanukoji u stilu južnjačke američke gotike, sa specifičnom atmosferom izolovanosti i dekadencije, obrađuje teme otuđenja, odrastanja, oslobađanja, usamljenosti i prihvatanja sopstvene seksualnosti, a sam Kapote je potragu za ocem, „u najdubljem smislu nepostojećim“, isticao kao centralnu temu romana.
Kapote je roman pisao u umetničkoj koloniji Jado, na poziv svoje koleginice i prijateljice, književnice Karson Makalers, koja ga je, uputivši ga na svog agenta i izdavača, i „uvela u posao“. „Drugi glasovi, druge odaje” su po objavljivanju 1948. na devetom mestu debitovali na listi najprodavanijih naslova „Njujork tajmsa“, na kojoj je proveo devet nedelja.
Kapote je 1967. napisao da su „Drugi glasovi, druge odaje” bili pokušaj izgona demona i prodora u podsvest, da je taj pokušaj bio nošen intuicijom, pa da tokom pisanja, izuzev u slučaju par opisa i događaja, uopšte nije bio svestan toga da je roman do te mere autobiografski. “Čitajući to sad ponovo, takvo samozavaravanje smatram neoprostivim”, napisao je tom prilikom.