Konstantin Vaginov (1899-1934) poslednji je veliki pisac peterburškog perioda ruske književne istorije, poslednje poglavlje „peterburškog teksta" klasicne ruske književnosti. Podjednako je znacajan i kao pesnik i kao prozni pisac. Napisao je više knjiga pesama (Putovanje u haos (1921); Peterburške noci (1923); Konstantin Vaginov - A. I. Fjodorovoj (1926); Pokušaji povezivanja reci pomocu ritma (1931); Zvukolici (1934)) i cetiri romana Jarceva pesma (1928), Poslovi i dani Andreja Svistonova (1929), Bambocada (1931) i Harpagonijana (1933-1934). Vaginov sažima problematiku velike ruske književnosti i preispituje je na razlicite nacine u poeziji i prozi u novim okolnostima, nastalim posle revolucije. Rusku revoluciju on doživljava kao veliki civilizacijski prelom i zabrinut je za sudbinu klasicnih kulturnih vrednosti. Njegovo delo predstavlja uspešan spoj modernistickog i tradicionalnog i, po nekim mišljenjima, jedinstveno je u istoriji svetske književnosti. Kao granicni pisac, Vaginov se bavi temom prelaznog i prelomnog doba koja ima i šire znacenje od vremenskog okvira ruske revolucije. Otkako je ponovo otkriveno šezdesetih godina dvadesetog veka, njegovo delo suštinski utice na rusku nezavisnu kulturu, a u najnovije vreme i na novu rusku književnost.
Cena je iskazana sa PDV-om.