Čini se da Ana Karenjina ima sve što se poželeti može– lepa je, bogata, omiljena u društvu, a njen sin je obožava. Međutim, Ana ipak oseća da je život suviše prazan, sve dok ne sretne naočitog i šarmantnog oficira, grofa Vronskog. Njihova veza postaće pravi skandal u visokom društvu i izazvaće ogorčenost i zavist ljudi koji okružuju ovo dvoje ljubavnika. Strastvenoj ljubavi i Aninom putu ka samouništenju suprotstavljena je priča Konstantina Ljevina, mladog čoveka koji teži tome da pronađe spokoj i smisao života– briljantan autoportret samog autora ove izuzetne, bezvremene knjige.
Dostojevski: Ana Karenjina je kao umetničko delo pravo savršenstvo koje je zaista došlo u pravi čas i s njom se ništa slično iz evropske književnosti našeg vremena ne može uporediti...
Isidora Sekulić: Anu Karenjinu - taj čudesni vrhunac umetnosti koji se diže između dve teške krize Tolstojeva neverovanja u lepu umetnost - to delo bi, kao neku ogromnu građevinu, trebalo možda da prevodi čitav niz specijalista, počevši od onog koji drhće pred lepim konjem, pa do onog koji se uzbudi pred novorođenčetom.
Laza Lazarević: Niko više ne treba da piše, on je rekao sve.