Opis:
Alen Bešić se knjigom izabranih pesama predstavlja kao večiti poetički Odisej,
ali i kao savremeni nomad koji spaja iskustvo istorije književnosti i geografskih
toponima sa dubokim promišljanjem egzistencije i sopstva – čas u jeziku, čas
izvan njega. Gradovi i mesta su usputne stanice, refleksije iskustva, što će potom
postati vezivno pesničko tkivo posmatrano pod mikroskopom stvaralaštva.
Mehanika Bešićevog jezika precizna je i uvek pomalo sluti na neumitnost, ali i
potrebu za otklonom pred tek otkrivenim poimanjima stvari i sveta (ponuđenih
slika). Hronika sitnica posmatra nas kroz mnoge oči kako bi prikazala precizan
popis nekad predmeta, nekad pojava, tih sitnica što čine svet i vidljivog i
nevidljivog, a potom nas, odjednom, ostavi same u sobi iz koje su iščezle stvari i
gde jedino možemo da se bavimo sobom, u ogoljenosti suočavanja sa istinom.
Raduje me da Hronika sitnica vraća poeziju Alena Bešića čitaocima, jer je on
neosporno jedan od najznačajnijih pesnika svoje generacije, a ovaj jedinstveni
izbor to i potvrđuje.
(Jasmina Topić)
Subjekt ove poezije stalno se nalazi u egzistencijalnom međuprostoru, a u
izvesnom smislu i u međuvremenu, u nekakvom trajnom unutrašnjem raskoraku
kojeg karakterišu melanholija (žal za nečim što se ne može imenovati), sumnja,
samopreispitivanje, kao i čežnja za idealnim jedinstvom bića i jezika, reči i stvari
(„između riječi i stvari nikad ne biraš stranu”). Navedeni stih, možda i nesvesno,
možda nehotično, jeste jedno od ključnih ishodišta ove poezije. Tri dosadašnje
knjige pesama ovog pesnika, sve tri relativno malog obima, objavljivane oprezno
i sa velikim vremenskim razmacima – „U fligranu rez” (1997), „Način dima” (2004)
i „Golo srce” (2012) – pokazuju strpljivo, strogo, pažljivo i jezički ekonomično
kretanje ka tom stihu, ka toj spoznaji.
(Marjan Čakarević)