Zlokobne sile okupljaju ekipu cudnih i ocajnih likova u ovom jezivom i
zastrasujucem Ogavinom delu koje cete upijati velikom brzinom…
…Nadobudna spisateljica useljava se u novi stan i otkriva da je njena gazdarica ubila muža. Godinama kasnije, sin čuvenog pisca razmišlja o svojoj maćehi i neobičnim pričama koje mu je nekada pričala. U međuvremenu, ljubavnica hirurga obećava da će ga ubiti ako ne napusti ženu, i pre nego što uspe da nastavi sa svojim zločinom iz strasti, hirurg će ukrstiti puteve sa još jednom izuzetnom damom, pevačicom u kabareu, čije srce nežno kuca izvan njenog tela. Ali, kada hirurg obeća da će srediti njeno stanje, on izaziva ljubomoru druge osobe koja bi želela da sačuva srce za sebe u torbici napravljenoj baš po meri… Ubice i ožalošćeni, majke i deca, ljubavnici i nevini posmatrači – njihove sudbine se slivaju u mračnu, ali lepu i zavodljivu mrežu, pred kojom su potpuno nemoćni.
Kada započnete da čitate ovaj roman u pričama, imaćete osećaj da Borhesova senka lebdi nad ovom očaravajućom knjigom. Situacije su kao stvorene za Murakamijev poseban spoj stvarnog i fantastičnog, i to već od uvodne priče, „Popodne u pekari”, u kojoj žena dolazi u radnju da kupi kolač od jagoda – kako će se ispostaviti – za dete koje je umrlo godinama ranije, preko priče „Stara gospođa Đ”,
koja u svojoj bašti uzgaja šargarepu u obliku ljudskih ruku… Sve u svemu, pamtićete ovu zbirku kao vrlo čudnu, pomalo zbunjujuću, ali s druge strane pitku i potpuno jedinstvenu, čiji ćete ukus dugo osećati i kad završite čitanje.
Joko Ogava svrstava se među najbolje savremene japanske pisce. Rođena je 1962. godine i do sada je objavila preko dvadeset fikcionalnih i nefikcionalnih dela, a prema njenim romanima snimljeni su i filmovi. Dobitnica je svih prestižnih književnih nagrada u Japanu, između ostalog, ponela je Akutagavinu nagradu za Dnevnik trudnoće, kao i čuvenu Tanizakijevu nagradu za knjigu Minin marš. Dela joj se prevode širom sveta, a u Japanu su među najčitanijima.
Ton njenih dela je promenljiv: od nadrealnog, preko grotesknog – ponekad s primesama šaljivog – do psihološki dvosmislenog i često duboko uznemirujućeg. Ogavu snažno privlače motiv vode i snovi, a fascinirana je fizičkim i mentalnim poremećajima. Piše jednostavno i mirno. Na površini sve izgleda spokojno. Ali njeno umeće leži u tome što joj polazi za rukom da nas obuzme i povede ka onome što je izvan očekivanog. Najpoznatija Ogavina dela su Profesor i njegova domaćica, Bazen, Dnevnik trudnoće, Minin marš, Hotel Iris, Osveta…