Henri Valentajn Miler (eng. Henry Valentine Miller; Njujork, 26. decembar 1891. — Pacifik Palisejds, 7. jun 1980. ) je bio američki književnik i, uz Hemingveja, jedan od najznačajnijih američkih pisaca dvadesetog veka. Detinjstvo i ranu mladost proveo u Bruklinu. Shvativši da akademski život nije ono što ga privlači, radio je kao taksista i bibliotekar
kako bi se prehranio. Veliki ženskaroš i idealista, 1917. godine ženi
se prvom od pet žena koliko je imao, Beatrisom Silvas Vikens. Nalazi
posao u „Vestern Junion“
telegrafskoj službi, gde dolazi u dodir sa pisanjem. Milerov šef je
jednog dana došao na ideju da bi neko trebalo da napiše knjigu o kuririma.
Miler se prihvatio posla i tako je nastala njegova prva knjiga
„Sklopljena krila“. Kurirska karijera trajala je četiri godine, kada je
sa svojoj drugom ženom, Džun Edit Smit Mensfild, taksi vozačem, 1928. godine otišao na proputovanje kroz Evropu. Bračne razmirice postale su nepremostive, pa je Miler 1930. godine ostavio ženu i otišao u Pariz. Deceniju pre Drugog svetskog rata, proveo je, uglavnom boemski, u „gradu svetlosti“ gde je radio kao novinar
i gde je napisao više od 36 knjiga i drugih dela. Ovde je objavio i
svoje najpoznatije knjige. Prva - „Povratnik raka“ - govori o njegovim
iskustvima o doživljajima u Parizu, a objavljena je 1934.
godine. Zatim: „Crno proleće“ (1936), „Povratnik jarca“ (1939), kao i
trilogije „Ružičasto raspeće“ („Seksus“, „Pleksus“, „Neksus“). Takođe je
objavio i putopise i drame.
Njegovi radovi ubrzo su postali bestseleri. Posle 1939. godine, napustio je Pariz i preselio se Grčku gde je boravio šest meseci. Vrativši se u Ameriku, počeo je da piše o svojim putovanjima.
Napisao je čuveni putopis iz Grčke „Kolos iz Marusija“ (1941), „Mirni
dani na Klišiju“ (1956), kao i nekoliko lirsko-autobiografskih zapisa:
„Veliki jug i narandže Hijeronimusa Boša“ (1957), (1962), „Grčka“ sa
crtežima Ane Pur (1964).