Huan Rulfo (1917-1986) bio je jedan od najznačajnijih meksičkih pisaca.
Rulfov stvaralački opus nije obiman, uz roman „Pedro Paramo”, napisao je samo još zbirku priča „Dolina u plamenu”, novelu „Zlatni petao” (El gallo de oro), a u piščevoj zaostavštini ostali su fragmenti još dva nedovršena dela: „Koridiljeri” (La cordillera) i „Osumasin” (Ozumacín).
Ipak, uticaj koji je izvršio na pisce latinoameričkog buma, a i šire, nemerljiv je. O tome najbolje svedoči činjenica da je Markes ovog autora upoređivao sa Kafkom, navodeći da je „Pedro Paramo” „jedan od najlepših romana na kastiljanskom jeziku”, Suzan Zontag ga je smatrala jednim od najznačajnijih dela svetske književnosti XX veka, a nobelovac Oktavio Paz piše kako Rulfo daje „sliku našeg vlastitog pejzaža”, a njegova vizija sveta je zapravo vizija onog sveta. Veliki Karlos Fuentes je možda bio najpoetičniji rekavši da je Rulfova proza „natopljena sokovima smrti”.